Prosvetni glasnik

кратки прегдвд историје мииералогије

истина да ФОрма кристада зависи од киседине иди од базе; једна исга материја има врдо разне оорме. Све су Бергманове расираве пуне интерес&нтних опажања и резоповања. Ако му тумачења и нису увек најправилнија, материјал који је сакупао и промотрио од неоцењене је важности за нека кристалограФСка питања. У расправи о драгом камењу он је детаљно испитивао односе тврдоће, специФичке теже, боје и других спољних особина, и тако у неколико утр'о пут Вернеру, који је своју научну каријеру почео расправом: 0 саолним карактерима минерала. Спољни су карактери они које одма и недосредно нашим чулима опазити можемо; физички су карактери које минерали показују у додиру са другим телима ; хемиски се тичу њиове унутрашњости а емнирички њиховог наођења у природи. За спољне карактере вели да су лако доступни на свима родовима минерала, да се по њима могу раснознати битне разлике на тим тедима, јер стоје у свези са хемиским саставом , да се тачно могу познати и одредити, да се дасно и брзо, без кварења минерада, могу пронаћи. Унутрашње особине нису тако доступне ; одвећ ситне индивидуе не могу се хемиски ни испитати; не могу се тачно ни одредити > јер хемија није још довољно развијена; а сазнају се врло споро и тешко и то тек кад се уништи минерал. Ва Физичке ка,рактере вели, да нити их има свију на свима минералима, нити указују на битне разлике нити се без савршеније Физике могу тачно одредити , нити је ласно брзо иронаћк, јер се у проматрање уводе и друга тела. — Тако се исто изражава и о емпиричким карактерима и закључује да су снољни најпоузданији и најудеснији. Ми знамо да је на ову етрану нагињао још Агрикола. Вернерова је заслуга што је снољне карактере систематисао и тачне им одредбе дао, чиме је напредак Минералогије јако убрзао. Међу свима спољним особинама он је боји давао понајважнију улогу , па је за то одредио и класиФицирао све родове и нијанее боја, које се на минералима виђају. Белој боји поставио је 7 нијанса, сивој 6, црној 4, плавој 6, зеленој 6, жујој 9, црвеној 9 , смеђој 6. Исто је тако систе-

матисао и друге спољне знаке за распознавање минерала. Вернер је осуђивао што се КристалограФИЈа површно изучава, кад је и она у стању да даје сигурне одредбе минерала. — У КристалограФији ваља узимати у обзир основне облике, њихове деривате и комбинације. Вернер је тада узео шест основних облика: пентагонални додекаедар (двадесетоугалник) коцка или ромбоедар (осмоугалник), призма, пирамида, табда и клин. Основни се обдици могу изменити затуаљењем, заоштрењем завршењем. Таким модиФикацијама могу основни облици да прелазе један у други. — Вернер је брижљиво изучавао и површину кристала и описао је све неправилности на пљоснима. Он је поетавио и разне видове сјајности, нрелома и нровидносги, а утврдио је и важност сиециФичне тежине. У оиште се може рећи , да се Вернерова метода опредељења минерада оастојала цоглавито у оцени снољних знакова, јер је на хемиске и физичке врдо слабу пажњу обраћао. Том је методом Вернер реФормисао Минералогију и тодико се прославио, да су у његову школу долазили ученици из свију земаља. Међу тим ученицима има и неколико знаменитих минерадога, као што еу Брокан, Џемеон, Андрада, Брајтхаупт, Вајс, Еарстен итд. Оем кристалограФије криетална се Физика унапредила, у овој периоди , и у другим правцима. Тако је Еаинус пронашао (1762) електричност кристала. Чинећи многе покушаје са турмалином, он је заиазио ове појаве и правила : 1) Вагревањем турмалин поетаје електричан и то иодарно електричан; два разна пола електрицитета јесу на два разна краја кристала. 2) Турмалин постаје електричан када носгоји неколико минута у кључалој води, коЈа иначе не прија развијању електричности. В) Полови едектрицитета могу на кристалу турмалина мењати свој подожај. 4) Турмалин се електрише кад постоји на усијаном метаду , стакленој плочи или зажареном угљену, 5) Електрише ее и трењем баш и кад ее не загреје од истог.