Prosvetni glasnik

КРАТКИ ПРЕГЛЕД ИСТОГИЈЕ МИНЕРАДОГИЈЕ 287

Ове је покушаје продужио Бершан и пронашао је правила о раеположају полова електридитета спрам елемената кристала. И ако су се кристалне шорме сада много тачније проучавале но пређе , опет се није могло у томе далеко одмаћи док се угли даедри нису узели у обзир; а о овима се није могло ништа говорити, док се није нронашао начин , како да се мере и сравњују. Напредак сваке природне науке зависи од проналаска нових средстава за иенитивање; један једини инструмент често може више да учини, но сво тумачење и ФилосоФисање. Тако је и у ЕристалограФији, нове хоризонте отворио проналазак инструмента за мерење угла нагнућа кристалних пљосана. Роме Делил је продужио одма своје штудије и у год. 1783 изишло је друго издање његове КристалограФије, у коме је изнесено врло много резултата мерења угла диедра иомоћу Каранжовљевог гониометра. Овај је гониометар био у стању да покаже које су пљосне, ивице и рогљеви на једноме кристалу једнога рода, а који су елементи разнородни. Приближна тачност, која се овим инструментом даје постићи и данас је још, у неким случајевима, задовољавајућа. Ма да је та тачност само ириближна, опетје могла убедити Гоме Делила да иосгави одшти кристалографски закон о сталности кристалних углова , који је закон обелоданио јединство у великој многостручности кристалних облика. Роме Делил је сматрао ових шест облика за примитивне и главне : 1) тетраедар, 2) коцка, 8) октаедар, 4) ромбоидални паралелипипед, -5) ромбоидални октаедар и 6) додекаедар са троугалним пљоснила (дихексаедар). 0 особинама и саставу кристала поетавио је ових 12 правила: 1. Кристалисати може свака со и свако једињење хетерогених еастојака. 2. По томе сваки крисгал припада некој солн, у најширем значењу ове речи. Н. Свака бииирамида може се комбинисати са неком дужом или краћом призмом. 4. (Јваки кристал, који ее састоји из призме завршене пирамидама може се наћи и без призме, а да не промени своју природу.

5. Свак1! крисгал, чија нризма поси пирамиду само на једном крају, може и на другом крају имати таку исту пирамиду, ако се слободно продужи развијати ; из једне се може на другу закључити. Тиме је Р. Делил исказао закон ааралелизма иљосни. 6. Пљосни могу да варирају но Форми и величини, алиимје узајамни положај, у једној Фели, увек стадан. 7. Један кристал са унадајућим углима саетоји се из две или више индивидуа или из две обрнуте иоловине истог кристала ; то је близнење и хемитропија. 8. Наједноме кристалу могу се рогљи и ивице затупити, па и новопроизведени рогљи и ивице опет се затупити, а да ®ела остане увек иста. Таква су затунљења више случајна кад на неким индивидуама једие Феле ностоје,, а на другим могу да не постоје. 9. Што је кристал ближе нримитивној Форми, то више изгледа иростији а његове пљосни равније и правије; и обратно 10. Офероидални и сочивасти кристали, а тако и сталактити јесу неправилниагрегати малих кристала. 11. Кристали обухваћени другим етарији су од ових; кристали у шупљикама и друзама нознији су од околних стена , као зеолити и калцити у шупљикама лава. 12. Свака солна материја, чији се саетојци нотпуно засићују и једине, узимље шорму коцке и октаедра ; друга једињења кристалишу у призматичним и ромбоидалним облицима. 1 Ј оме Делил је видео на кристалима и случаје исевдоморфозе. У опште он је урадио много више него ли његови претходници и да је којом срећом имао више хемиског знања, он би Минерадогију поставио на јаким основима много пре но што је се утврдила. И Кристалогеннја је учинила известан напредак у овој периоди. На њој је највише радио Француз Леблан, који је не само посматрао како минерали у природи кристалишу већ је и вештачки удешавао различне услове за кристализацију. Најпоеле да сиоменемо још да у ову иериоду спада и Николсонов цроналазак ваге за мерење снециФичке тежине тела. ( настав .. Ћ е се )