Prosvetni glasnik

КРН.10ВЉЕВЕ БАСНЕ

обичај такав : Ннкако се с курјацнма другчнје не мнрнти, већ им кожу одерати." У тај мах пусти на њега све псе, и с курјом се за старе грехе нанлати. 89. В у р е Пријатељ пријатеља замоли, да му буре на нослугу да. Послужити свог ближњег каквом ствари, дело је илеменито; но ако се тиче пара, то је друга ствар; то би се могло н одрећи, — а буре, за што не датн ? Кад је буре натраг донето, опет у њему воду почеше носити. Али несрећа беше та, што је код комшије у бурету ракија држата ; и оно беше у се повукло мнрис ракије тако, да све што се наспе у њега — вино или вода или пиво — све заудара ракијом. Домаћин се чнтаву годину мучио с буретом испирао га, кадио, проветравао ; но ма шта да у буре налије, опет на ракију заудара, те заудара.. Најзад, домаћин је буре морао бацити.

Роддтељи! не заборављајте ову басну, и памтито, ако се у младости дете заразнмакаком злом иавиком, она ће гакроз цео живот пратити, иусвима његовим поступцима и речима провир и в а т и. 90. Два бурета Два се бурета по калдрми ваљаху — једно пуно, а друго празно. Прво иде нолагано и тихо, а друго поскакује и ђипа; — по калдрми лупа и читав облак прашине нодиже. Мимопролазећи, чујући лупњаву бурета из далека, уклањају се с пута. Но ма како да је тог бурета луињава гласна и громка, његова корист није тако велика као од пуног бурета.

Ео о својим делима много говори, од његаје малавајда; ко истински ради, тај малоговориамного твори, — уречима ј е штедљив, алиуделима велики. 91. Тврдица и кокош Често се дешава, да тврдица све нзгуби желећи — по глуностн својој — да све добије. Примера за то има, и сувише — ја сам потпуно уверен, али сам прилично лењ да их потражим ; на за то сам намеран да вам стару басну препричам. Еад сам мали био, ево шта сам о једном тврдици чнтао. Био некакав човек, који иитн је трговао нп за- ј ната каквог знао, а сандуци му с благом бнваху све I

291

нунији и пунији. Он јеједну кокошку пмао, која му је јаја носила, али не проста, већ златна. Еад би ко други на његову месту био, он би се н с тиме задовољио, што се посгупно обогаћава. Но нашем тврдици то беше мало, па му на ум падне, да кокош закоље — у нади. да ће у њој наћи благо. Заборавнвши добро, које му је кокош чинила, и не бојећи се греха, он је закоље. Па шта би ? Сва му награда беше та, што из кокошке извади црева. 92. Сељак и змија Сељак се уздружи са змијом и опрнјатељи. Познато је да је зми,]а паметна, и она се сељаку тако умела удобрити и допасти да је до тога дошло, да се сељак њоме клео. Од тог времена, како се он са змијом здружи, сви његови пријатељи, рођаци и познаници, нису му хтели внше ни прага прекорачити. „Та за име света," сељак се .љућаше на њих „за што сте ме сви заборавили ! Или вас није умела моја до маћица ночастити ? Или су вам мој хлеб и со досадили ?" — „Није то пријатељу," рећи ће му један, „ми смо ради теби доћи, и грехота се нотужити, јер си ти нас лепо дочекивао и пристојно почастио; али сам помнсли, каког ту весеља и радости може бити, кад ми — седећи код тебе — непрестанце стрепимо, кад ће твој друг и пријатељ домилити и кога од нас печити."

Ако ж е л и ш међуљудима поштен бити, добро очи отвори с кнме ћеш се д р уж и т и. 98. Змија и сељак Замоли змија сељака, да је прими у кућу, и то, не да залудна буде, већ да му децу чува ; јер јехлеб слађи, кад се трудом заслужи. „Ја знам," рећи ће змија, „да смо рђаво име стекле — ми змије код вас људи ; да. смо по нарави зле, и да ни за какво поштење не знамо ; да, међу змијама нема ни дружбе ни сродства, — па чак се и то говори, дазмијесвоју децу прождиру. Све то може бити ; али ја нисам таква. Од мог рођења, не само да никога ннсам ујела, већ ми је тако мрско зло, да би дала да мн се жаока ишчупа, само кад бп знала, да без ње живети могу, — једном речју, ја сам боља од свију змија. Сам помисли, како ћу ја волети твоју дечицу !" „Ма да све то може битп истина", рећн ће сељак, ^опет не могу те нримити. Јер, ако се та практика код нас заведе, тада ће за једном добром змијом сто злих домилити и сву нашу децу упропастити. У нсто време, драга моја, ја 37*