Prosvetni glasnik

ПРИЛОЗИ ЗА ПАЛЕОЕТНОЛОГИЈУ СРПСКИХ ЗЕМАЉА

448

II На позин председника прочитао је Мих. МихаиловиК наставни програм за Рачуницу за I, II и III разред гимназија и реалака. По нредлогу Јов. ЂорЏвиИа Просветни је Савет одлучио : Да се у Рачуницу на згодном месту стави и табдица словенских бројева. Иначе примљен је програм без измене. (Види прилог под А)*) III Сретен Стојковић прочитао је пајпре програм за Геометријско цртање за I, II и III разред и за тим наставни програм за Алгебру за IV, V и VI разред гимиазија и реадака. Просветни је Савет оба ова наставна програма усвојио без измена. (Види прилоге под Б и В)**) С овим је састанак закључен.

*) Штампаће се доцније Ур џџ ) И ово ће се штампати доцније. Ур.

САСТАНАК СУХХ 25. Маја 1883. у Београду Били су: председник Д. Нешић; потпредседник: Ј. Пецић редовни чланови: Ст. Д. Поповић, арх. Н. Дучић, др. В. Бакић, М. Зечевпћ, др. Л. СтвФановвћ ; ванредни чланови: Мих. Валтровић, Л>. Ковачевић, Ј. Ђорђевић , протосинђел Никанор, Драг. Плајел, Бор. Тодоровић, Ж. Симић и п. Никетић. Привремени пословођ др. Ник. Ј. Потровић. I Прочитан је и потписан записник 16У. редовног састанка. II Др. В. БакиК реФеру.је, у име наставног одбора, да је Ј. Смодлака положио испит зрелости у Задру, слушао 6 семестара на философском Факултету у Бечу и Инсбруку, где је ноложио и проФесорски испит за латински и грчки језик даље, да је био 5% година супленат и проФесор у Котору Дубровнику и Сарајеву. С обзиром на то што се законом о проФесорским испитима не изузима нико од иснита, који хоће да буде проФесор у Србији, Просветни је Савет одлучио* Да се г. Ј. Смодлака може иримити за предавача средњих школа, а ако хоће проФесорско место, мора полагати прописни испит по закону који о томе постоји. С овим је састанак закључен.

ПРИЛОЗИ ЗА ПАЛЕОЕТНОЛОГИЈУ СРПСКИХ ЗЕМАЉА од ј. ЈА. ^К .ујовића ИРОФ. ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ

У носледњој, \А, књизи „Гласника српског ученог друштва" наштампана је расправа: „Трагови иреисторијског човека у Србији од Феликса Хофмана." У овој расправи изиесеии су, нрви нут у нашој књижевности, докази да су и у Орбији људи живели много пре од оних времена за које историја намти. Докази ти јесу ова камена оруђа из „камене нериоде" људскога развића: један „келт" што је нађен у Ресави код Миливе, један „чекић" из Нишаве и једна „сикира" из ноља нишког код Врежансвог Брода, спрам Бање. Други трагови преисторијског човека находе се, по мнењу аутора поменуте расправе, у пећинама код Злота, Преконога, Јелашнице и Сићева. Радујући се, што је овом расправом г. ХоФмана српска наука прешла на поље , кога се до сада

није дотицала, жеља ми је да и сам допринесем што год за познавање палеоетнологије српских земаља. Палеоетнологија изучава почетак и развиће људског рода, старије од свију историских и легендарних података. Време тога развића јеете још геолошко, а не историско време: оно обухвата један део терцијерне, целу квартернерну и најстарији део данашње периоде земљинога развића. По томе, материјални предетавници овога времена с више се разлога увршћују у геолошко-палеонтолошке него ли у археолошке збирке. И код нас ће се, — према учињеноме споразуму између садањих чувара Народног Музеја и геолошког кабинета велике школе, — све ствари из преисториских времена, што се у српским земљама нађу, чувати у геолошкој збирци велике школе. 56*