Prosvetni glasnik

454

закон и по томе можесеуопште рећи да ни у једном теду не може постати и пајмања количина електрицитета, а да у исти мах не посгане тодика иста кодичина супротног едектрицитета ма у ком другом телу Дакле алгебарска сума целокуиног електрицитета у ирироди равна је нули. Статички електрицитет, кад је на неком телу, није у исти мах по целој његовој маси, него само по спољашњој површипп. Рецимо да г.мамо једну шупљу лопту металну коју смо наедектрисали, па њеној спољашњој површини нрнближимо куглицу од зове, лопта ће јенривући; но ако кугдицу принесемо унутрашњој површини допте, онда неће привући кугдицу. Како ће се електрпцитет подедитн по неком телу, зависи од његовог облика. На лопти свако је место подједнако наелектрисано ; ако је тело издужено, онда па зашиљеном крају има више електрицитета. Атмосферски електрицитет. — И у атмосФери нашој има електрицитета, и то некад више, некад мање. Тај електрицитет атмосФерски у свему се слаже < а статичким електрицитетом, те с тога ћемо о њему на овом месту да говоримо. У опште узев, електрицитет у атмосФери је подожан; но обдаци, магла, кише и т. д мењају не само количину електрацнтета у ваздуху, него и његову природу. Облаци који постају високо у атмосФери подожног су електрицитета као и ваздух, међу тим нзвесни облаци. на пример они што постају дуж планинских ланаца, дакле бдизу земље, они су наелектрисани одречно. Тако се у атмосФери налазе облаци и са ноложним и са негативним електрицитетом, н кад се два супротно наелектрисана облака приближе, онда се та два електрицитета смешају: дз једног обдака одскочи варпнца у други и та варница није ништа друго до муња. Од куда електрицитет у атмосФери? Физичари и метереолози још нису на чисто са тим питањем. Једнн тврде да едектрицитет у ваздуху постаје услед трења ваздушних слојева о земљину иовршину и међу собом. Ветрови нису ништа друго до кретања слојева ваздушних и кад такви слојеви пролазећи над површином земљаном тару се о њу и њене нредмете, онда је то већ довољно да се у ваздуху развије електрнцитет, а такође и у земљи. Тако ностаје електрицитет близу земље. Међу тим нма ваздушних слојева који се крећу у једном правцу, а других опет који иду сасвнм другим, па често и протииним правцем. На граници својој онн се тару и од тог трења постаје такође електрицитет; нарочито много развија се електрицитет онда кад се два супротна ветра сукобе. Тако се тукачи како електрицитет постаје у вишим слојевима атмоСФере. Какав ће где бити електрицитет: ноложан иди

одречан, то зависи од врло многих узрока и према њима се сваки час мења. Јак доказ нашли су браниоци те теорије у једном појаву који се десио на једној локомотиви. На локомотиви између осталога има и тако звани „вентил сигурности" , кроз који излази нара напоље кад је у казану има сувише. Године 1841. оиазн један машиниста, кад је хтео да ухвати за полугу тога вентила, а другу руку случајно држао на казану, како је доста јака варница одскочила из вентила у његову руку. На то је обр >тио већу пажњу и сам више пута поновно, иа је увек добио светлац, кад је једну руку метуо на парни казап а другом хтео да ухвати за вентил. Тај ,је едектрицитет постао у след трења водене паре о вентил. Други Физичари, ослањајући се на опите које је извео Пуље, тврде да електрицитет ностаје онда кад каква течност испарава и кад вода исиарава у казану, онда се водена пара и казан наелектришу изврнуто. Да ли ће се пара наелектрисати иоложно или одречно, зависи нросто од саме течности која иснарава. Кад је течност која нснарава киседина , онда је нена пара наелектрисана положно, а ако је течност алкадска, опда одречно. Пуље је исцитивао слану воду, на је нашао да је њ на пара положна. Дакле, кад испарава морска вода, онда се нагомида у ваздуху положан електрицигет и ветрови га опда разнесу ц над континенат. Марије Деви вели, на основу те хнпогезе може се лако растумачити зашто су буре много чешће н јаче у тропским пределима, кад тамо испаравају грдне количине морске воде. У атмосФери нма увек слободног електрицитета, а то ће рећи да има увек више одједне врсте но од друге и тај сувишак зове се слободнн едектрицитет. Тога слободног електрицитета има више лети но зими, а нарочито на њ упливише тонлота. Вода која пада као киша, снег, град итд. увекје наелектрисана н то много јаче лети но зими. Но и у земљи има електрицитета, а тај електрицитет постаје , трењем водених молекила о њу и то тако да је вода наелектрисана једним а земља другим електрицитетом и то онет према томе каквих соли нма у води. Поред река, земља, дрва, куће имају одречан електрицитет , а река и биље које је у њој, наелектрисано је положно; међу тим онет зависи од оних тела што су у водн растворени и која могу то да измене. Но ни у земљи нема свуда и свагда једнаких количина електрицитета. На местима ниским, обраслим дрвећем и на местима настањеним, нема електрицитета, у равним пољанама електрицитет се ноказује на неколико метара иснод површине и расте што је површини бдижи. Одмах после изласка шш носле за-