Prosvetni glasnik

438

школовања. Уз аисмеву пријаву за испит приложиће кандидати још и који од својих цртежа и листова лепога аисања, ако такових имали буду. Чл. 2. Министарство просвете саставља од стручних лица испитни одбор, коме преко његовог председника иредаје све пријаве кандидата заједно сприлозима. Овај одбор одлучује према добивеним документима о примању и непримању кандидата на испит и о распореду испита. Чл. 3. Одборске одлуке председник спроводи министарству. Ако се кандидат не прими на испит, навешће се и разлози зашто се не прима. Ако се кандидат нрима на испит, министру се шаље распоред испита, који се доставља кандидату као одборска одлука на, знање и потпис. Чл. 4. Из цртања и лепога писања полажу се испити у свако доба кад има кандидата. Само у време школског одмора не држе се испити. Чл. 5. Испити из цртања и лепога писањајесу теоријски и практички; а које предмете и у ком пространству обухватају, види се из програма за испите из цртања и лепога писања. Чл. 6. Одбор одмах по свршеном теоријском и практичком испиту даје општу оцену и признаЈе кандидату способност или га оглашује за неспособног. Чл. 7. Графијски испитни радови хране се у архиви министарства просвете. • Чл. 8. Кандидат треба да је с врло добрим уснехом свршио вишу реалку или велику гимназију или какву техничку или вишу занатско-уметничку школу, или академију живописа. Чл. 9. Кандидат који поред поднесених добрих својих цртежа, у своме сведочанству има добру оцену из оних предмета из којих се испити полажу, или који је својим радом показао да има способногти за учитеља цртања и лепога писања, неће морати полагати испит, но ће се моћи без испига примити у службу. ако иначе друге сметње томе не би било. Чл. 10. Кандидат који у сведочанству пема оцене из свију предмета из којих се испити полажу, а који иначе

својим радом не може да покаже да има нужне способности за учитеља цртања и лепог нисања, полагаће испите из опих нредмета који.ч нема у поднесепом сведочанству. Чл. 11. Кандидат који не ноложи добро теоријски испит, не пушта се на ирактички иснит. Чл. 12. За понављање теоријског испита моћи ће се кандидат јавитм после шест месеца, а за понављање нрактичног испита, после године дана. Чл. 13. Кандидат за учитеља цртања у вишој реалци ваља још да има у сведочанстну оцену, или да иоложи испит из топографског цртања. Чл. 14. Председннк испитног одбора постараће се да у споразуму с управником којег ондашњег завода., нађе удесну собу за полагање испита а и све потребе као: школску таблу, моделе, прегледе и др. Чд. 15. Ова правила важе само за оне кандидате, који се буду носле њихове министарске потврде, јавили. II П Р 0 Г Р А М ЗА ИСПИТ ИЗ ЦРТАЊА СЛ0Б0ДН0М РУК0М И ЛЕПОГ ПИСАЊА 1. На теоријском испиту из цртања и лепог писања има да нокаже кандидат, колико има научне спреме за правилно и смишљено цргање и нисање, а на практичком, колико је у стању применити научпе основе, колико влада разним цртаћим средствима и колико има наставничке, дидактичко-недагошке спреме. 2. Теоријски нспит обухвата: 1. Познавање геометријских облика. 2. Науку о пројекцијама (ортогоналним). 3. Сенчање. 4. Перспективу. 5. Познавање архитектонсгсих елемената и стилова. 6. Познавање орнамената но стиловила и знање њихове употребе по месту. 7. Науку о бојама. 8. Анатомију људског тела.