Prosvetni glasnik

заинспик главног

ш'осветног савета

3.

Црактнчки нспит обухвата : 1. ГраФИЈско решење више задатака из иредмета наведених у програму за теоријски иснит, под бројевима 1-, 2., 3. и 4. 2. Нацрт орнамента са пластичког обрасца 3. Нацрт II израду ораамента у задатим бојама. 4. Перснективни нацрт груие ствари разиог облнка. 5. Нацрт груне зграда и дрвећа, с природе. 0. Нацрт целог људског тела пли поједииих његових делова са. нластичког обрасца. -!. Обим нредмега из којих се каидидат пита на теорнјском испиту, овај је : Познавање геомсгријских облика. Диније, углови, троугли, четвороугли и многоугли. Какви се сложени облнци могу саставити од ович простих геометријскпх облика. Штаје круг, елинса, јајаста липиј-ч Сложени облици од кривих линија, облнцч сложепн од кривих и нравих линија. Наука о пројекцијама ортогоналним. Шта су нројекције. Шта су пројекционе равнине и колико нх нма. Пројекција тачке. Пројекција линије и равних облика у разним положајима према пројекцијоним равниеама. Нројекција тела: прнзме, ваљка, нирамиде, купе и облик тела у разним иоложајима. Сенчапе. Шта је бачена сенка, шта језгро сенке, шта полусенка. Правац зракова у светлости при одређивању сенке. Осветљење равних површина. Појаве на осветљеним равним иовршинама, које долазе од њиховог ноложаја према нравцу зракова н гледаоцу. Одбијена светлост, реФлекс. Контрасти у осветљењу. Одређпвање бачене сенке на пројекцпјоне равнипе. Сенка тачке, линијеи ограничених равнина. Сопствена и бачена сенка разних тела: призме, ваљка, пирамиде, купе, кугле и прстена. Сенка у шунљих призматских и облих тела. Одређивање сенке коју бацају наведена тела једно на друго кад се саставе у груну. Сенка у ноге и главе од стуба тосканског реда. Персиектива. Основпи појмови : око, зраци, цртара, под, висина и даљина ока, хоризопат, одстојне тачке и др. Положаји цртаре према предмету који се црта. Перспективно цртање помоћу основа и помоћу пресека тела. Перспективна мерила за ширину, висину и дубину. Скраћена одсгојања. Перспектива паралелних, пењућих се и падајућих липија Перспектпва разиих равнина и тела. — Остојање ока при цртању с прцроде. Перспективна огледања. Одређивање сенке У иерспективи. Познавање архитектонскик елемената и стилова. Архитектонскп елементи: Плоча (РИпШиз, аћасиз);

облица (Рогиз); четврт облице (ЕсМпиб); Шипило (^госћИиз, зсоИа) ; талас (зћпа, сушаНоп, суша гес1а); обрнути талас (суша геуегза); кајшнћ, плочица (1егиа); узлаз (ароН1еб18); силаз (арорћууаа); облица, прстен (а81га§а1и8 . Разликовање и познавање тих елемената на грађевинама, судовима, намештају н другим нредметима индустријским и занатским. Распознавање класичких стнлова (дорског, јонског, коринтског, тосканског и римског стила); стилова средњовековних (романског, византијског, готског, мухамеданског) и ренесанса по најновијим њиховим белегама. Орнаментика. Познаван е грчких и римских украса: меандера, срцастог лишћа, акантуса, налмета, розета и д ј ). Употреба овпх орнамената но месту. Познавање орнамената романских, визаитијских, готских, ренесанских, мухамеданских, по најглавнијим њиховнм белегама. Наука о бојама. Основне боје. Мешане боје. Допуњујуће боје. Топле и ладне боје. Сразмера између нојединих боја ради иостигнућа мирног и допадљивог утиска. (Хроматски еквиваленат боја). Бела и црна боја. Колико ове две доприносе слози боја ii на који начин. Анатомија људског тела. Позеавање људског костура по облику н склопу његових делова. Кости и склои главе, врата, ртењаче, ребара, грудњаче, плечњаче, руку и ногу. Познавање мишића, главе, врата, леђа, прсију, руке, шаке, ноге н стопала. Сразмере у људског тела. Глава и лице као јединица за мерење појединих делова у тела. Сразмере делова у главе и лица. Подела тела на површини. Површпне чела, носа, уста, ока, ува и образа. Поврпшне на људском трупу и на удовима. 5. Кандидат треба да зна нацртати на школској табли оно о чему се буде питао из познавања архитектонских елемената и стилова, нознавање орнамената п анатомнје људског тела. Поред овог ће још имати да покаже на иодпесеним му архитектонским, орнаментским II анатомским цртежима или моделима, колико му спрема одговара захтевима програма из тпх дисциплина. 6. На практичном испиту цртаће се задаци из познавања геометријских облика и науке о пројекцијама, кредом на школској табли. Задаци из ирве дисциплине конструисаће се слободном руком, а из друге номоћу шестара и лењира И једне и друге пропратиће кандидат потпуним објашњењем, како би се, поред извежбаности и сигурности ока и руке његове, могао да оцени и метод његовог предавања.