Prosvetni glasnik

850

8апнсник ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

школи намењује, сводн на минимум, дакле на још мању меру, него што је у књигама, које се намењују малој деци или и самој календарској тЈблици , — то никако не бих могао одобрити, све кад би и стојао онај разлог, којн писад зато наводи, а који никако не стоји. Н. нр. млађи Кир, чије би име \ченицилако могли запамтити, бар због старијега Кнра, овде се просто назива »један отмичар престола цапског. који пострада у својој намери," (стр. 71.) — „Агезилај у страшном боју на једном иространом иољу веома порази војску савезничку" (72).— „иза Августово доба ратовала је рнмска војска, особито на Рајни лротив ђерманских нлемена, где једном у некој шуми љуто пострада, па и сам војвода његов Вар тамо погиГе с многим леђијама" (131.) 5.) Писац сам вели у свом горњем нисму г. министру (т. 7.), даје „ресумонање територијалних промена" оставио наставнику, а то јз другим речма, да је изоставио географију као помоћну пауку из свога учебника. Држим, да је ту погрешено. Добри учебници (н. пр. Диријевп) нмају и историјске карте; у толико је мање требао да изостане овде бар гсограф^ки иреглед, који би неког наставника потпомагао „у ресумовању територијалнЈх промена", а, неког н нагони 4 да се при предавању служи и геограФијом, што сад ретко који наставник чини. 6.) Пасац је исто тако штедљив и са хронолошким иодацима. У најзнатнијој еноси римској, од 510. до У0. године пре Христа, спомињу се само ове године: 86—82 за нрви, 49-48 задруги, и 41 затрећи грађански рат. За све остале догађаје каже се само приближно, да су били у почетку, у првој половини, у средини, у другој половини, или на свршетку овог или оног столећа. Овако учестане диспензације ученика и од имена особа и од геограФских и хронолошких нодатака служе без сумње на олакшицу ученицима; али имају и врло штетног утицаја н;а њих, одвикавајући их у раној младости од сваког већег и тежег умног рада и напора, без којег нема успеха ни у којој науци, а само се негује полутанство, које је често горе и од незнања; а да и не сномињем, да ће им и набављено историјско знање битн лабаво и непоуздано, лишавајући се оба своја најбоља ослонца, географије и хронологије. 7.) И у овој су књпзи страна имена махом иогрешно писана, н. пр. Еамилкар (Ј7); Ипер (м. Епир, стр. 38 и свуда у књизи); Јевбеја (40); Агит (м. Агис или Агид, 80); Јегије (Егеј, 42); поред правилног „Пелопида" (72) има и „Анталкид" (72); Јеније (Енеја, 30); Ђорђије (Горгија, 87). 8.) Налази се у овој књизн иогрешака географских н. пр. Индостан или Пенџаб (6); Микала спомиње се као варош (63).

9.) Има иогрешака хронолошких, н. пр. да је Манлије Каиитолијски „ мало доцније " после Снурија"Ка сија бачен с тарпејске стене (106), а између те двојице има више од 90 година ; —да је децемвир Апије Клаудије био » вршњак " Кориоланов (107), а њих растављају око 40 година. Овамо би се могли рачунати и анахронизми у називима, н. пр. да је Крез имао „пуне ризнице жутих дуката * (30); или да „Парћани Красу мртвоме нунише уста дукатима« (123). 10.) Има нуно и других иогрешака разне врсте, н. пр. да је Лабиринат био нека шума (42); да је Леонида на Термоиилама отпустио савезпичку војску морем (00); да „Партенон иајвећма красише сноља витки стубови нред вратима, ироиилеје а (05); да су се римски скуппггпнари састајали на једној великој иољани у вароши, која се њиховим језиком каже форум" (107); да се једног бурног састанка на форуму" Тиберије куцнуо прстом по глави (115; дајеТеренције највише радио на трагедијама (144); да је Илинија затриала лава (148) и т. д. 11.)Писац греши и иротив сриског језика, а најчешће онде, где употребљује аорист место имперФекта н. пр. држаше, проповедаше м. држаху, проповедаху (13. и на више места). 12.) Писац често износи и ситнице, које би могле и изостати, н, ир. да је „Кај Грах бацао прашину у вис," кад је умирао (116); а ћути о далеко важнијим стварима, н. ир. о условима мира после првог и другог пунског рата (110., 112). 13.) Писац на много места истиче своје субјективне назоре о неким важнијим историјским личностима, н ту често постаје једностран, пристрастан па и неправедан, н. пр. Александра Великог споређује са Терзитом (76), са Сарданапалом (78); прави га сукривцем у убиству његова оца Филииа (76); за Јулија Цезара вели, да је „у земљи, где највише има крокодила, пролио неколико крокодилских суза" за Помпејем (125); да Цезар „не беше онако груб тиранин, као Марије, него лукав, који на памук крв пије, иа тобож великодушно прашташе својим иротивницима" (125). 14.) Писац се често служи изразима, који се не слажу са озбиљношАу школске књиге, н.пр. „Ираклије кад окупи Амазонке својом дреновачом, не појавише се више ни да су живе" (42); Октавијан »шеретски " увнје се око Цицерона (128); Константин Велики је њему „пенаситни Нишлија (< (135). 15.) У школској књизи непријатно дира човека онај иронијски саркастични тон, који је писцу врло често на расположењу, а особитк онда, кад је говор о религијозним сгварима н. нр. „(Христос) вели, да се онај неће спасти, ко се не држи науке његове, него