Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВБТА

849

викда, да познају, какоме народу припада историјска известна личност, па би се тако рећи, из самих имена и ирезимена одомаћида и карактеристика појединих народа. Још имам једну напомену, на име : ма колики био учебник, вазда је проФееор душа саме књиге. Чимје поднунији учебник, тим ће учитељ имати више времена, да још вигие и подпуније објасни и попуни на часовима иредавања учебник и да га објасии. Премл овоме требало би изоставити нарочиго у новијој и најновијој историји, из литературног нрегледа све оне мање значајније личн сти и задржати имена само иокретача науке, а остало може проз>есор на часовима при објашњавању иопуњавати. ГГрема свему овоме, мњења сам, да би требало ионудити вреднога и усталачког ииеца, који је иоред толиких многобројних часова усаео, те наиисао овако дело, да своју књигу удеси ирема наиоменутим иримедбама, иа је онда на државии рачун ирештамиавати, као учебник опште историје за средње школе. 29. Септембра 1883. г. у Београду. РРЕ'Б.КОВИ'К, ПРОФ. в. шк. Напоиена. Има још наиисана и напечатана „Историја Света" за Стари и Средњи век г. Стојана Бошковића, о чему би требало, да Главми Просветни Савет води рачуна. У ово нитање н^сам улазио зато, јер сам морао да одговорим само па стављено ми Саветом, питање. ј^РЕ-Б.КОВИЋ." II „Главном Просветном Савету На нисмо од 17. марта о. г. Бр. 13. част ми је известити Главни Просветни Савет, да сам прегледао обе књиге, које за сада служе као учебник за општу историју у нашим средњим школама : општу историју Иловајскову и Зеченићеву. Моје је мишљење, да се ни једна, ни друга не нрештампава о државном трошку онака, каква је. Газлози су мц ови : I. За историју Иловајскову : Српски превод ове књиге доста је слаб; писање страних имена и речи махом је погрешно; осимтога нуно је у књизи и штампарских погрешака. Уз то ова књига не иде даље од 1815. године. Еад би се ова историја допунила од 1815. год. до наших дана ; кад би се превод прегледао и поправио; погрешке у писању страних имена и речи исиравиле; најпосле кад би се при другом штампању водила боља

корекгура, него при ирвом : ова би књига могла поднети за \чебник опште исторнје у напшм средњим школама' II. За историју ЗечевиИеву : Овде има нешто да се замери плаеу дела, а нешто делу самом. Плану дела имало би се замерити то, што је писац желео да подмири једном књигом две потребе, што је хтео да напише у једној књизи и учебник за школу, и књигу за ширу иублику, за народ. Како се пак ово двоје недаспојши, јер сеједно другоме дијаметрално противи ; то је писац, угађајући сад школи, а сад онет публици, промашио обе цељи и нанисао књигу, која није ни школски \чебншг, ни књига за народ. Овај погрешни нлан повукао је за собом већину погрешака у самом делу. Делу самом може се замерити: 1.) што је сувише велико. У њему има 72 велика, ситнијим словима збијено штампана табака, а текста скоро четнри пута онолико, колнко је на 37 мањих та бака ИловојсковеЈкруннпм словима г штамиапе исторнје. 2.) што је у њему научни материјал неједнако и несразмерно расаоређен. Од 72 табака Зечевићеве историје долазе на стари век само 9 1 /. 2 , на средњи 17, па нови 5 1 /. 2 , а на иајновнји 30 табака. Газлог, коЈи је нисац навео зато у свом нисму г. мнпистру иросвете и црквених послова, (Цросв. Гласник 1880. стр. 22. т. 10.) не стоји; јер за школску наставу, којој треба да служи учебник, имају сва четири дела историје иодједнаку вредност, а исторнја старог века за младе ученичке духове има још и понајвећу. У Француским средњим школама предаје се општа историја кроз седам разреда, и за сваки разред има засебан учебннк од чувеног Дирија. Ту се предаје стари век у три разреда (с1авзе с!е вГхЈете, стдадете, (јиаШеше), а сва три остала века у чегири горња разреда (1го1зјеше, весопс1е, гће^опцпе, рћПозорШе). 3.) што ннсац и у овако великој књизи говорн о Србима у средњем веку само мимогредно, \ историјп другнх народа; а овамо засебне одељке носвећује исторнји Бугара, Маџара, Чеха, Хрвата н других мањих народа. Газлог пишчев, да је Србе зато изоставио, „што се историја српског народа учи по другој књизи," мнслим да није довољан. 4.) што је пнсац, као што сбм вели у свом горњем ннсму, (Пр. Гл. 1880. сгр. 21. т. 1,) ,свео номенклатуру и историјску и географеку на минимум', пошто је опазио, да ученицима „највећих тегоба задаје намћење особних имеиа." Да јеписац опу иомеиклатуру само ограничио у оној мери, у којој чпне то и остали иајбољи учебници, то би му се морало с хвалон признати: али да се та номенклатура у књизи, која се 107