Prosvetni glasnik

ГОДИШЊН ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛЛ

етрогост у одењивању расда упоредо са ђачком свешћу и годинама. VIII. На питање „да ди ноштовање, које су ученици дужни одавати својим наставницима произдааи из њиховог дубоког схватања свога подожаја спрам наставника, пз свести о својој дужности у опште и из уверења да је наставник по цедокупноме своме раду и понашању у иетини онака® ауторитет какав се тражи од наставника" — тешко ми је дати сигурна одговора, јер би за то бидо потребно дуже проматрање но што се може учинити за време испита и кратког бављења у свакој вароши. Кодико сам у томе погдеду обавештен, одговор би на то питање био , на жалост , негативан. Ади од деце ее, у данашњим придикама, не може канда ни очекивати. Ја ћу додирнути само један од узрока тога стања. У нашим и нижим шкодама међ децом ее већ цридично распросгранила бодест, која је овдадада евима сталежима нашега друштва, јер се и од ње не скривају рђаве сгране данашњег јавног живота. У1ични и партиски егоизам, тесногрудост и пристрасност свуда еу свакидањи примери што деци до знања додазе. Завађени и омражени дечији родитељи, у страсној дичној и партиској борби, не уетежу се да пред децом својом износе и ствари, које не би требаде да допиру до дечије свести и дечијег срца.

Данашње морално и политичко стање донедо је да партизани свију партија поштују и хваде већином само своје једномишљенике, а противници ее не штеде ни од клевета ни пргрда. Наставници су изложени овим ударпма. Недостатак питомости и справедљивости и партајска необузданост дечијих родитеља јак је узрок што и наставници немају код деце оног ауторитета, који би требало да имају. А наетавници сами не труде се довољно да реагишу против ових мана, које сви већ увиђају. Изгледа ми да већина од њих пема куражи да се бори против морадне болести од које пати наше друштво. Не мислим чинити никаква прекора мојим колегама. Оваки ради но својој савести. Али ћу приметити да смо ми сви наставници народне омладине у првоме реду позвати, да савесним вршењем своје дужности, коректним понашањем у друштву, питомошћу, искреношћу и справедљивошћу дајемо нримера и својим ученицима и својим суграђанима. На тај начин наставници ће поетати моралишући и у истини реФорматорски агенти нашега друштва и одговорити задатку што им га је народна држава наменила. 14. Јуда 1883. год. У Београду. Господина мииистра дубоко цоштујућн ј. ЈА. ^ Кујовић , проФвсор. )}

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШШ1А

XI КРУШЕВАЧКЕ НИЖЕ Г.ШНАЗИЈЕ Госаодину министру аросвете и црквених аослова На основу расписа гоеподина министра од 17. Маја 1880. г. 2273., част ми је поднети извештај за 1882—83. шк. годину о стању повереног ми завода. 1. Предмети еу предавапи по „наставном програму за ниже и више гимназије." 2. Ови су предмети свршени до краја Априда, а посде је настало понављање, којим се ишдо на јаче утврђење онога, што су деца учида.

3. Прошесорски кодегијум чешће је разговарао о разним васпитним и наставним питањима, али се о томе није водида белешка, јер се није додазило до толиких разлика у гдедишту, да би се и у савету о томе говорило. 4. Није бидо жадаба на тешкоће нредмета. 5. Наставници су предавади по ручним књигама, које су прописане за наше гимназије, сем „Историје Орба" коју је наставних диктирао. 6. Задатци су давани по раепису, из српеког и немачког језика, рачунице, адгебре, цртања. 7. Не може се спорити ундив „Науке Хрипгћанске" иа морал ученика и опажа ее на знатној