Prosvetni glasnik

б20 ИЗВЕШТАЈИ школских

и успех у црквено-словенскбм језику у неким школама сасвим недовољан. г) Рачун Овај се нредмет са свим разнолико предаје, што је доиста чудно кад се узме у обзпр то, да сви ђаци имају једпу и исту р\чпу књигу и да су сви наставници по њој предавалп! ЈеДпи су радили више на усменом, други на пи* сменои рачунању, а неки »ису довољпа успеха имаЛИ нп у којој врсти рачунања: ни усменој, нити иисменој. Врло мадо има наставника који су својим ђацима објашњавали рачунске операције; ееки нису нижта ни објашњавали; а највише њих објашњавају радозе у овом предмету ,пробама" не знајући, да „проба" није никако објашњење већ увера, дајеовај или онај рачун добро решен. Неки опет наставници никако или врло ретко дају задатке из обичног живота. Многи еу опет научили своје ђаке бубању задатака, на шта сам у ночетку посумњао с тога , што деца и сувише брзо не мислећи скоро пишта погоде резултат. Прнметивши то, иочнем мењати бројеве који Д0Л ;1зе у задацима и тако дођем до нотпуног уверења да деца не умеју решавати самостално нп најпростије задатке нити усмено, ни писмено. — Мењајући на овај начин наставникове задатке наишао сам и на такове наставнике, којинемогу ви самн да реше ове у неколико измењене задатке. Прн томе се обично збуни и сам наставиик и тако после све иде наопако. Па што је најгоре, понајвише наставника не разумеју ни најобичније ствари из овог предмета. д) Познавање домовине и света. Овај се нредмет предаје тако, да никоја два наставнака нпсу једно и исто предавали, а ни програм предавања није потнуно одЈ>еђен, те с тога је нужно да се детаљпи наставии програм што пре пачини. Ингересантно је , како су неки наставници нредавалп о новршинама учионице не знајући ни сами тта је површина. Има пуно које чега што би ме далеко одвело кад бих све набрајао, али у главноме то се може свести на много ствари које су неки наставници иредавали без икаковог стварног разумевања. ћ) Познавапе арироде Овај се предмет скоро онако онако исто предаје као и позиавање домовине и света. е) Поука о чувању здравља И овај предмет предаван је разнолико као штоје п нознавање домовине и света.

о основним школама

ж) Земљоиис Овај се предмет нредаје скоро свуда по старој методи и ако је она врло непрактична. ГеограФИЈу треба предавати тако како ће деца добити чиствх и јаспих по.јмова из ове науке НиЈе довољво само то, да ђаци могу на мапама изнаћи што је најважније, него треба да знају и на памет направити бар приблпжно план , па не само то, него треба да умеју н у нољу то исто распоредити онако, како је у природи. з) Исгорија Има прилично деце која својим речпма причају појединости из историје. Пајвећа је мана у предавању овога предмета та, што се не предај^ тако, како ће и васпитна сграиа бити заступљена. и) Певапе Успех у певању није свуда једнак , а то долази поглавпто отуда, што има и наставника који ее зиају певање а по негде је и црква толико удаљена од школе, да деца врло ретко могу ићи у цркву и тамо понављати оно што у школи науче. ј) Телесно вежбања У неким школама нема скоро никаковог успеха у вежбању, негде нису деца ни обучавана, у многимје школама учињеа приличан нанредак. 2. Научна и стручна снрема наставника 11ема много наставника којису потпуно спремни, већина може поднети , има их које треба што пре уклонити са дужностн. 3. Школска кљижевност, књижнпце и учида за потребу шкодску Да пемамо довољно добрих школских књига, то је већ познато свакоме, који је за то надлежан; школске кљзжнице такође су сиромашне; на.јзад, немамо ни онакових учнла какових вма у школама образовапијпх народа. Ни један наставник није има<> дневник предавања, већ су неки написали програм свога рада у школи а неки имају и израђеннх предавања. Деца су миого изостајала по сеоским школама, а томе су понајвише узрок општинске власти јер нису по жалбама учитеља скоро ништа раднле све дотле, док нису школски одбор образовани. Сад је већ друкчије, деца долазе уредније у школу. Крајње је већ врсме, да се деца која у школи ноћивају заједннчки хране, јер досадашња њпхова храна не одговара ни у колико хигијенским прописима, па