Prosvetni glasnik

ИРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

ирежа иространству једнога среза, ни среза према округу, ни округа нрема целој Србији, нашој отацбини. Но осим Србије , кодико још има држава на земљи! Па и цеда земља наша на којој ми живимо, мајушна је и ништавна, кад се упореди са целом васељеном! И све ово створио је Бог. Он тим сввм унравља, све је у Његовим моћним рукама, — што је Његовој светој вољи угодно, то Он и чини. Бог је ареблаг и милосгив. — Не само људима, но и свима животињама , па и оном мадом црвићу, Он даје храну и све што је потребно. 0 свакој биљчици Он се стара. Он заповеда и јарком сунашцу, да својим тошшм зрацима загрева земљу, јер без сунчеве топлоте не би бидо живота на земљи. Он заповеда те и бдага кишица на земљу нада и земљу натапа, те из ње расту биљке, које нама, па и остадој животињи, сдуже за храну. Бог је свуда ирисутан и Он све види. — Многи се људи моде Богу ; моде му се у ведичанственим царским падатама, у сиромашним колибама, на впсоким пданинама, на широким и непрегдеднпм морима, па и у дубоким подземним рудницима. Свачију модитву чује Господ — јер Он је свуда и на сваком месту. И не само модитву, иди оно што је човек својом руком учинио, иди на своја уста изрекао, већ и најсакривенију мисао — и у ирошдости и у садашњости и у будућности,—зна Бог, јерје Онсвемогући и све види. Бог је ираведан. — Ми често п на земљи видимо, да Бог добра деда и поштен рад награђује , а зда деда и непоштен рад казни. Деси се, да понеки хптри људи и прикрију учињено здо; али, то се веома ретко дешава, Јер се здо дедо тешко може сакрнти. Но ако човек и прнкрије учињено здо овде на земљи и избегне људску осуду, њега чека казна после смрти, где се ничија дела пе могу сакрити, нити му се оиростити ; јер посде смрти нема кајања. Нанротив, добре људе посде смртн , чека така радост у царству Божијем, какву ннје могућно човечијпм језиком исказати. Бог је вечан и неироменљив. — Никада ниЈе бидо времена, кад није бпдо Бога, нити ће кад год доћн време, да Бога нестане. Све штогод постоји у васељени, то је потчињено Његовој вдастн, Он ни у чему не трпи нужде, потпуно је задовољан и свеблажен. Бог је дух, и један у светој Тројици. — Бог је један, но у светој Тројици. У светој Тројнци има три дица: прво је дице — Бог Отац. друго — Бог Син, Господ Исус Хрисгос, и треће — Бог Дух свети. Лица свете Тројице разликују се међу собом тиме: што Бог није рођен, нити произдази од другог лица ; Бог Син рођен је од Оца, а Бог Дух свети произдази од Оца. Но ово нису три Бога, већ један. За нас може

937

бити и неразумљиво, како је то могућно, да је само један Бог, но да је у три дица. Но кад помпсдимо да и најнаученији људи пе могу праву нстину казати, шта се надази у унутрашњости нашеземље, зар смо ми у сгању разуметн све оно , шго се тиче Бога, кога ми и не видимо, јерјеОп дух н без теда? При свем том, и ако све тајне божије пису достуначне нашем сдабом н ограииченом разуму, ипак треба да нам је мпдо, да што чешће помишљамо на Творца, Бога, мидосрднога Оца нашега. Јер, кад радо слушамо нричања о пашим рођацима, пријатељима а друговима, колико треба внше да нам буду пријатне прпповетке о Богу, коме смо ми обвезани за све за свој живот, на и за живот оних које ми љубимо и поштујемо. Милост је божија велика. Он љуби своја створења исто онако, као што добар и милосгив отац води своју децу. 11а за то је и потребно да се што више и кодико је могућно упознамо са свнма оннм бдагодејањима којима је Творац обасинао човечији род још ол. оног дана, кад је само један човек на свету бно, па до данас, кад на земљи живи хиљадама милиона људи. Књиге светог писма Цеду васељену, и све што у њој живи, створио је Бог. Но откуда ми то знамо, кад у то време још не беше људи, којн би нам могди прнчати што о томе, стварању? Сам Творац обавестио је неке свете и побожне људе, задахнуо их духом божијим, те су они они нанисадп многе књиге, које скупљене у једно зову се Свето Писмо. Скуп ових књига у једну књигу зове се још и Бибдија. Бибдија је реч грчка, а српски значи — књига. Свете књиге зову се за то, што су оне важније од свију других књига. А све што је у Бибдији наиисано, то је света божија истина, јер су ту књигу нанисали онн људи, који су духом божијим били задахнутп. 0 стварању васељене и човека говори се у књизи Постања, којом се књигом и започиње Библија. Књига постања започиње се овако : „ У иочетку створи Бог небо и земљу. А земља беше без обличја и иуста и (књига Постања, гд. 1., ст. 1 — 2). Геч „небо", која се помиње у почетку стварања, не треба разумети онако као што се сада узима. Свети оци и учптељи црквепи тумаче, да под речју „пебо" која се помиње у почетку стварања, треба разуметп свет анђедски, а реч „анђео" значи — посданик, јер анђеде Богшаље у васељену да јављају његову свету вољу. Један од тих анђела, по имену Сатана, устао је противу Бога, па за собом повукао још много других анђела. За то је назван ђаволом, а то значи — варадица или опадач. Они пак анђели које је он побунио и за собом новукао, зову се зли духови. Бог је и Сатану и зде 114