Prosvetni glasnik

332

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

их на самостално мишљење — саморадњу и посматрање, на мотрење нојава у блнжој и даљој околини. Ову књижицу ђак не може читати, а да не мисли шта чита. Ако и наиђе на што неразумљиво, копкаће га оно што је разумео, да разуме и неразумљиво. С тога сам слободан препоручити Главном Просветном Савету ову књижиду. Она се може откупити за поклањање ученицима основних школа почев са III р. па на више. Цену остављам да Главни Просветни Савет сам изволи одредити. 1. Маја 1885 год. У Београду. ЈУ1ихЛ. М арковић секретар министарства иросвете. Савет је усвојио мишљење реФерента и одлучио је: да се дело може примити и откупити од писца по цени од 0*30 динара, ради поклањања добрим ђацима о годишњим испитима и то почев са III разредом основне школе па на више. ГеФеренту је одређепа награда за преглед 30 динара. VIII Прочитан је реферат г. Мил. ШарковиКа. о двема књижицама ,,Венац" и Мали димничар" које нуди књижара Ћурчићева на откуп за поклањање добрим ђацима о годишњем испиту. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Прочитао сам обе књижице „Венац" и „Мали димничар" које су ми дате на оцену и част ми је поднети Главном Просветнои Савету своје мишљење о истима. Обе су књижице преведене са немачког језика. Дечија литература у Немаца, као што је нознато, врло је богата. У том богатству има доброга и рђавога. Вештина је учинити добар избор, вешто превести или прерадити оно, што би било за нашу децу и наше прилике и што би у опште имало интереса и васпитне вредности. Ни једно ни друго није овде случај са ове две књижице. Грађа за обе књижице узета је из неког старинског спахијског живота. Сам живот у породици и на имању сиахијском стран је и

неразумљив за децу наше земл^е у којој нема ни спахија ни снахилука. „Венац" изгледа као каква бајка. Дела му је садржина измишљена и то не баш женијално. Нити се види место, ни време приче, којом се описују догађаји и прилике неке спахијске породице који сами собом немају чега иоучног. Кад човек нрочита „Венац" чини му се да је прочитао какву одлично Фантастичиу романцу, која се јавља у почетку писане књижевности ове врсте, код некога народа. Сем овога, садржина је „Венду" и неприродна. Примери из живота спахијске породице, који се овде описују иди су обични или чудновато скројени и измишљени. ГПто је главно, то је да у њима нема васнитних интереса рад којих се деци књиге и поклањају. Ту ћемо наћи неких реФлексија, естетичких иренемагања, изливања нитомости срца и дивљења величини божијега иромисла и то V стварима и појавима врло блиским и обичним. Није паметно потрзати величину и иромисао божији чим се Внди какав лентир или круница којега цветка итд. Баш се овим нико не васпитава ни облагорођава. Овака осећања и оваке мисли не приличе деци нити се што год њима постиже пошто не ностају саме по себи из унутарњег стања душевног, но су наметнуте силом. А кад се овако вештачки створе, производе размлитављености и отупе човека да може доцније схватати у природи и друштву појаве у којима имаде заиста естетичне лепоте и узвишености и моралног савршенства. Да су иешто лепше и згодније идеје уткане у примере живота који се овде описује, опет не би била за срнску децу књига, у којој се сликају прилике, каквих нема у нашој земље. „Мали Димничар" нешто је бољи од „Венца" бољи у толико у колико је реалнији, јер се у њему прича догађај вероватан и разумљив. Но и он је из спахијског двора. И у њему је као и у „Венцу" отац спахија а мати спахиница својој рођеној деци. Пример из породичног живота, који се овде описује, засеца у више и богатије кругове у којима се поклањају златни сатови малој деци о рођендану, у којима се свира у гласовир и т. д. Све је то страно за велику већину наше деце. Па и сам „Димничар" који се овде представља