Prosvetni glasnik

639

сваког сахата падало толико куглица у једну намоштену зделицу, колико је протекло времена. Осем тога било је на том сахату још занимљивих ствари. Али и овај сахат имао је много махана, јер се лети вода од топлоте ширила и разређивала, па и испаравала, а зими се опет лако мрзнула. За то је вода замењена са песком, који је, ако је сув, лако кроз отвор суда нролазио. Но и сатови са песком били су врло несавршени. Али тада је људски дух био је упућен на сатове са точковима, за које није био потребаи ни песак, ни вода ни сунчана сенка, већ су точкови извесном снагом у покрет довођени, која је непрестаио једнако дејствовала, и није се смањивала. У иочетку је ова снага била у терету, који се на сахат вешао и точкове у покрет доводио. За ове сатове знало се нре 1000 година, али њихов проналазач остао је непознат. Први такав сахат о коме ми знамо, удесио је један Француски калуђер у Магдебургу око године 996, по имену Герберт. То Је онај калућер који је под именом Силвестра II постао папа. Па и овај сахат показивао је само часове и није откуцавао. Тек три века доцније зна се за сахат који откуцава. Годиие 1844: направљен је у Падуји први торњски сахат, који је откуцавао часове. Године 1370 заповеди Француски крал. Карло У, те из Немачке дође славни сајџија Хеприх Вике, који је првн велики сахат у Паризу направио и наместио га на тороњ краљевске палате. У Немачкој је по свој прилици био нрви Аугзбург, којн је имао сахат за откуцавање. Тамо је један био већ 1364 године. Па ипак сви ови сатови нису били савршени јер нису имали шеталице. За овај проналазак имамо да благодаримо славном-Флорентијском Физичару Галилеју (1564 до 1642), који је на једном полијелеју у цркви, који се покретао тамо амо, извео целу

науку о шеталици а на име: да сва клатења шеталице имају једну исту дужину времена; да само од дужине шеталице зависи да ли ће се лакше или брже клатити итд. Ова шеталица везана је сад за сатове тако, да је мали потрес одржава после у покрету. Али сад је учињен још један већи напредак, јер су вештачки прављени џепни сатови, које је сваки згодно могао са собом носити. Олава за овај проналазак припада једноме Немцу, по имену Петру Келсу, сајџији из Нирнберга, јер је он око годиие 1560 први нанравио џепни сахат. У почетку су били врло велики, но доцније су прављени све мањи и све удобнији. Холандезац Хшенс, који је живео у седамнаестом веку, има велике заслуге за уеавршавање џенних сатова, који су сад тако јевтини, да готово сваки дечко може џепни сахат набавити и носити. ОТИРИЂА 1. Хенрих мореплвац. 1 По што су Араии више година били врховни господари у Шнанији, опорављали су се иостспено Готи, и око године 1035 образоваше се две нове државе: Арагонија и Кастилија Поред тога из једног кастилског намесништва образова се засебна држава, Португалија. Француски нринц Хенрих помагао је хришћанима шнанским противу Арапа. Из благодарности за то доби он од кастилског краља АлФОнза VI граФство међу рекама Мињом и Дуером. које је од пристаништа Кале (порте кале) прозвато Португалија. Доцнијим освајањима проширило се оно до реке Гвадијане. Наследиици Хенрихови прозваше се краљеви и храбро су се борили иротиву Арапа. По што су своје непријатеље нротерали са полуострова, отпочели су освајања у АФрици. Краљ Јован (1411 —1433) нређе *