Prosvetni glasnik

О БИЉНОЈ ЋЕЛИЈИ

минералних који по сагоревању његовом заостају у виду пенеда, тако и разних угљених хидрата (шећер, смолу и т. д.), који се могу сматрати као храна протонлазме. Према наведеном конзистенција је протоплазме врло променљива и врло ју је тешко дефинисати, по што је она у разним случајевима па и у разном времену врло различна. Тако кад је велику количину воде имбибовала, личи много на обичну течност. У другим опет случајевима она је тестаста, слузаста пли рожаста. Најзгодније можемо је упоредити са обичним воском и како је он на разним температурама разно променљив, тако и протоплазма под разним утицајима пролази стадијум скоро од чврстог тела па до лако покретљиве течности. С тога се она и не узима као течност, већ као пластично тело т. ј. као тело, које је кадро само свој облик да заузме и да га према околностима и даље мења. У овој њеној моћи као п у томе, што она може да и.здвоји разне хемијске и Физичке супстанције, лежи основ образовања иових ћелија, па и сваког дрггог органског процеса. Расноред лротоплазме у унутрашњости ћелије завнси како од ње,"е старости, положаја у биљцп, њеие Функције или радње, тако често и од других променљивих услова. Тако док је ћелијца у млађе доба њоме свуда нодједнако испуњена, настају доцније у њој сочни простори сразмерпо гвеном увећавању. Са старошћу ћелије нестаје у њој протоплазме све више и више, вакуоле се при томе међу собом спајају и иајзад постане један велики сочни простор, који је још танким слојем одиротоплазме, као неким џаком обмотан. Само у случајевима где је ћелија скоро са свим израсла, а још се није поделила, повраћа се често у њој натраг зелика количина нротонлазме. Кретање нротонлазме. Жива је иротоплазма у ненрекидном кретању, па и онда кад нам под микроскоиом изгледа да је мирна. Већ самим усисавањем воде из вакуола и издвајањем оних течних материја за образовање ћелијчног дувара или других чврстих делова јасно је, да ћелијчна садржина не може бити у миру. Ово кретање настаје одмах но образовању вакуола, па траје не само за време ћелијчног растења, већ и после тога

обично до краја живота, а зависи поред воде још и од температуре, кисеонлка и"неких других хемијских услова у њој. Од|кре '1ања разних, која се налазе код разних ћелија, најважиија су и најопштија она, која су позната под именом ротације и циркулације. Нод ротацијом разуме се кретање протоплазме у наоколо око унутрашње стране ћелијчног дувара н то тако, да се она с једне стране пење а с друге спушта, дакле у једном правцу и још са равномерном брзином. Струја се протоплазме у овом случају сама у се враћа и са собом носи како ћелијчно зрно, тако и друга а - нарочито хлороФилска зрнца. Кружећи овако са нротоплазмом ови састојци често један другог иотискују и услед тога мењају свој ноложај у њој. Све се ово може врло лепо да види на цилпндричној ћелији од листа УаШезпепа 8р1гаИз. Циркулација је нротоплазме у опште распрострањенија од ротације и њу прате ситнија или грубља зрнца, која се налазе по протоплазми расута без реда. Нриметиће се ако се дуже време успосматра жива ћелија, како ова зрнца од нротонлазме ћелијчног дувара путујукрозпротоплазматичне наставке к ћелијчном зрну, па отуда се опет кроз исте нли друге враћају натраг иротоплазми ћелијчног дувара одакле су пошли; у њој се даље крећу, да се онет пре или доцније од ње удале кроз друге наставке к зрну, од њега опет патраг н т. д. 1 ) Наставци су ови разног броја, мењају непрестано свој положај н облик, те и ово кретање није свуд једнако и равномерно ; јер наставци чес го местимично одебљавају, или се стање, отворе или се с другима сиајају и т. д. тако, .да и ћелије са оваким кретањем протоплазме иромењују и своје облике. Ротација и циркулација налазе се само у затвореним ћелијама, но ако се њихове мембране отворе, то се под микроскопом могу спазити и друкчија кретања протоплазме, као на нр. при алги Уаисћеш. Ту се још одвојени делови протоплазме, који су ван ћелијчне мембране изашли, ако само једно зрно имају, заодену се после неког времена ћелијчном мембраном; расту даље и нову биљку образују. А још су значајнији они догађаји у животу протоплазме, који се збивају ири ') Види I део поменуте Саксове сизиологије ст. 99.