Prosvetni glasnik

за онако веома кратко време, за које се бави код једне школе. У књигама, списковима и др. требало би писати разговетно и правилно, а не тако да се мора ногађати, шта је написано, или да надзорннк пита самог наставника, да му прочита што је писао. У овом погледу на мало места сам био задовољан. На више места пак деца нишу по прописима много ленше од самих учитеља. Поред ове неуљудности у писању не могу а да не споменем неуљудност у другпм приликама и ситннцама, као што је непрпстојно сеђење, стојање и ходање; раскопчан капут и прљаве хаљине, сто у школи непокрнвен и прљав, као и то да је мастило и перо већином рђаво. Према овом испит се пе показује у свечаној одећи, као што би требало да буде, и као што је то потписани нашао немало у свима школама шабачког округа. Замерити се мора, што па многим местима нема уређевог врта, што би требало да краси сваку школу. Поред обичног поврћа што наставнпк гаји за своју домаћу потребу, ваљало би да има н све биљке, што се по програму у школи предају. Телесно развиће дечије је веома рђаво. На сваком детету ио рђавом изгледу очито се види, да је ђак. Л.ице је бледо и жуто, поглед је малаксав, држање је клонуло, говор је без живости. Све нодсећа више на дечију болницу, него на учионнцу, где се дух и тело вежбају и развијају. Ова страна заслужује, да се стручно ироучи и да се отклони велика мана, која је веома опасна. Поред разних неприлика што рђаво утичу на телесно здравље, напоменућу само најглавније. Прекомерно сеђење у учионнци и отуда нокварен ваздух највише уде здрављу дечијем. Овом злу може се лако иомоћи. Не би требало да. деца остају у учионици више, него што је го распоредом одређено. После сваке три четврти часа ваља да излазе сви ученици четврт часа на одмор, а сви прозори и врата да се широм отворе, те да се соба проветри. Чим се у пролеће отопли, требало би удесити, да се предавања држе у дворишту школском. За ово би ваљало код сваке школе ма од чега начинити само закдон од сунца, а можда и иокривач од кише; па све

до позне јесени предавати на пољу. Овако би се могло удесити и за спавање код оних школа, где деца станују у школп. Свако школско двориште, где још нема дрвећа, требало би засадити, да има довољно хлада. Деца не држе свуда књигу у читању, као што треба. Место да књига стоји на 25 до 30 сантиметара нраво иред очима, многи ученнци држе далеко од очију на клупи, или блнже очима, или на криво. Још се по негде налазе особени црописи за испит, шго не би требало да буде. Од школског намештаја најгоре стојн са скамијама. Нигде нема нових скамија. На послетку мора се нризнати, дајеврло тешко ра.дпти са четири разреда, као што су све сеоске школе. За то би за оваке школе ваљало неке програме још много скратити. 5. Септембра 1885 год. у Београду Господииу Миии СТру понизан ОРИСтЛ АВ јз. уодОРОВИЋ ироФесо]) учигељске школе Госаодину Жинистру иросвете и црквених и о сло $ (х Како ни у посебном ни у општем извештају о прегледу школа у ваљевском округу нисам сномепуо нродужну школу, част ми је о том у овим редовима најучтивије известити Господина Министра. Цродужна школа имала је само у Ваљеву. Но и ова је врло жалосна. Ово је љага за школу и иоруга за књигу. Кад пандури трче на све стране, да дотерају иоједине шегрте и па испит, као шго су их дотеравали и нреко године на предавање: онда шта се може очекивати од таквог школовања. Кад падзорник мора и на испиту да виче на ђаке, а при том и учитељ и управитељ да стоје међу клупама као стражар међу осуђеиицима или кривцима, који су доведени на полицајни а не јпколскп испиг; онда је то страшна увреда за школску светињу. Ја сам се грозио на оваке жалосне ђаке, а још више на казивање о њиховом попашању при предавању нреко године. Ово су све најрђавија деца