Prosvetni glasnik

2 50

ДУХ 11ЛСТАВЕ

И ВАСПИТАЉА

реда шкоде трстеничке разрешавају усмено толико компликоване примере, за које, кад би се писмено рачупало, не би била довољна табла школска".... Изасланик за алексиначкп округ вели: „У рачуну се прилично огледа напредак, ма да млоги паставпиди још нпсу упозпати са методом која је у упутству и књизи г. Ст. Д. Поповића". И тако даље. Вндимо дакле да нп носле Рачуница није све како би ваљало, али свакојако се опажа бољитак. И док су пре извештаји највише кудилн ову наставу, видимо сада, после Рачуница, да је хвале. И што даље идемо, то извештаји све боље говоре о овој струци паставној. — Још један нример више, колико може да учинн један обрађен иредмет, и шта вреди добра литература школска. Кад помислимо како је ужасан механизам до јуче владао у овој струци; кад се сетимо да је грдна већина наставника производ тога истога механизма; кад се сетимо да је књига, ма најбоље она била нзрађеиа, оиет мртво слово за оне, који не умеју да је разумеју, и да треба времена, док се њене идеје мало по мало стварним животом оживе и усвоје; кад, не сметпемо с ума, да су и изасланици самп били више у стању да оцене више садржину саму, но аримену њену и крајње исихолошке резултате; иа кад најносле све сумирамо и оценимо оно, о чему нас п како они извештавају : оида као сасвим сигурно можемо извести ово: да је и Рачун великом већином предаван механички као н Граматика и Наука Хришћанска, при свем том што се оиажа млого бољи успех од како су изишле Рачунпце г. Ст. Д. Поиовића. 4. Историја Оно што прича отац сину и дедаунуцима вазда је за синове и упуке било забавно. Предања су се предавала с оца на сина од ночетка света и бпла су за потомство увек иптересна и поучна. Она се чувајукао умна својина народна и воли се. И чим се један народ види као целина, он мари за своја предања и гледа да пх покупи. Тако заиочне Исторнја, која почие да нх уређује по временоме реду. Но како је тај ред дуг, и како се временом скупља све више и више прошлога живота и искуства, то се од свега тога вади само важније и главније. А дасенеби

прекинуо ред повремепи, и да се не би нзгубила веза између појединих догађаја. оно се кратко спомнње готово све, заједно с временом у које што пада. Тако поникне Историја. А ношто је прошли живот био највише готово војнпчкп, и пошто су јуначки н војнички догађаји највише нмали да решавају увек о даљем животу, то је п Историјасвакога народа н времена до сад највише обратнли пажњу па то. И још нешто. Пошто је кроз сва времена сила свих народа готово бнла сва у рукама владаочевим, а живот се народни као целнна огледао у животу државном, то се временом н Историја скренула сасвим на ту страну. Она је почела да ређа владаоце и њпне војводе и ратове, и да бележи године њиних мена. А кад је она дошла у школу, па је потребно било, да се ради осталих нредмета и слабости дечије њена садржина још смањи н скратн, оно је изишла једна збирка имена и годнна са нешто мало догађаја измеђ њнх. А кад се пожелело још да Историја уђе и у основну школу, и покушало да се још више сведе и скрати: онда је Историја постала права читуља. Тако је свуда. Неће нам дакле ни мало бити чудно, ако и у нашој основној настави нађемо нашу Историју, и то баш у овом носледњем облику. Ево да вндимо шта веле извештајн. „Историја српска и оишта предају се у опште познатим Фразама, набрајањем имена и годипа, нема дакле описивања историских догађаја и личности.... У осталом нема ни згодних књига за учитеље, особито за нашу Историју", вели један изасланик. „Историја Сриског Народа и Земљопис Србнје учи се само у III разреду, па млоги од ученика док сврше IV разред доста забораве ова два предмета, те им због тога врло незгодно пада полозкнтн нријемни иснит за ирелазак у гимназију", вели други. „Историја српска и општа уче се напамет механично", велитрећи. „Историске личнести и радње њихове нису везане за место, него су деци познате на памет механичким путем", вели четврти. Нетн каже :.... не види се нигде веза измеђ геограФије и историје а у неким школама уплећу се и традиције у нсторију без икаке научне резерве, као о Ђурђевом и јеринином гробу(?) и још више таких примера. У оста-