Prosvetni glasnik

324

ЗЛПИСНИК ГЈАВПОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

III Прочитано је аисмо г. министра иросвете и гцжвених иослова од 9 ок. м. ИБр. 3099, којим се шиље Главном Просветном Савету дело у рукопису „Упуство или помоћница за нредавање Науке Хришћанске у I разреду основне школе" од ненознатог писца са мотом „учитељ за школу, школа за учитеља" и позива се Главни Просветни Савет да изволи ово дело ирегледати и оценити и казати му мишљење о вредности и употреби истога. Одлучено: да се умоли г. Дим. Јосић, проФ. учитељске школе, да дело нрегледа и оцени ц да Савету о истоме реФерује. IV Прочитано је иисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 9. ов. м. ПВр. 3067. којнм се шиљу Гланном Просветном Савету две карте (једна Краљевине Србије, а друга балканског иолуострва) које је поднео на углед г. Влад, Карић проФ. и позива се Савет да их изволи прегледатн и оценити: могу ли се овакве, какве су, употребити у тексту књиге, „земљопис за IV разред основних школа" који г. Карић прерађује по ранијим иримедбама Главног Просветеог Савета, те да се нисан може према оцени саветској с овим картама оријентовати ради израде карата за остале српске земље. Одлучено: да се умоле г. г. Љуб. Ковачевић и др. В. Вакић да обе карге прегледају и Савету о истима реферују, пошто су они и раније прегледали дело овога писца и ио њиховом се мишљењу и уносе карте појединих српских земаља у текст самога дела. V Саслушан је реФерат усмен г. г. Свет. Вуловића и Живка Иоповића о првом делу Француске синтаксе од г. Живка Недељковића нроФесора. РеФеренти изјављују, да је писац поправио дело по свима њиховим ранијим примедбама изузимајући само једне једине, н то је та, пгго у делу пма још местимице ситнијих погрешака из Српског Језпка, које би ваљало исправити, пре но што се дело да у штампу. Према овакој из.јави г. г. реФерената Главни Просветни Савет желећн да у делу буде најправилнпји српски језик, ношто ће оно слу-

жити као учебник школски одлучно је: да се дело врати писцу с напоменом, да у истоме поправи језик па да га за тим поднесе на иово. VI Прочитан је реФерат г. Ђ. Козарца о „Немачкој граматици" од г. Мите Живковића. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету 0 Немачкој граматици за средње школе од г. Мите Живковића, коју ми је Гл. Просв. Савет послао на преглед и оцену, часг ми је поднети Савету своје мишљење у овом: Поменута граматика г. Живковића подељена је на три дела: на науку о гласовима и правопису, на науку о речима и на синтаксу. Прегледавши сва три дела нашао сам : 1) Да обим овој граматици знатно прелази међу знања потребног за, ону спрему из немачког језика, која се са обзиром на врховни смер наставе од ђака средњих школа може изискивати, а норед тога је спречен јасан нреглед правила, која се морају знати, несразмерно великим бројем примера уз поједцна граматичка правила. Ово се последње односи нарочито на науку о нравопису, о роду именица, о примени именица и глагола и о предлозима (у синтакси). 2). Нека иравила (н. пр. о промени именица и глагола, о образовању и промени сложених глагола, о употреби прндева и т. д.) нису доста јасна. За пример ево једног правила нз §. 99. тачка 5., која овако гласи: „Кад се појам именице тако тумачи, да он помоћу каквога придева зависи од какве заједничке именнце, онда се придеву даде род заједничке именице, што се уз придев замишља: Вег Мепвћ 181 с1аз еЛеШе ип1ег а11еп Оеасћорјеп Дег Ег(1е (човек је најплеменитији између свију створова на земљи) и т. д. А има гдекојих правила и погрешних, што држим да је 1арзи8 са1апп (н. нр. ппрегГ тс1. од „Љип" у 2. л. јед. „с!и Ша1еб1; а м. Ша^ ; даље: „1. и 2. л. јед. ћпрег^. ш1. немају наставка". 3). Неке немачке речи или су ногрешно или бар нису тачно српски исказане, н. пр. Вег \УаГЛ значи сач, син, сипавица, а не