Prosvetni glasnik

528

КЛРЛКТЕРНЕ ГЛТТКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРПЈЕ

тиранпје. Нико не може описати оншти ужас кад се отворигае врата од замка и најблагороднији људи у земљи изађогае два и два, онкољени џелатима и пандурима, сви у сјајном оделу, као гато су пре два дана у замак доведени. И ако би неки куражнији грађани покугаали да их ослободе, опет се не усудише да то учине, кад су видели како су данске чете готово за сваки отпор, и како су својпм непробојним редовима испуниле све улице. И тако овај ужасни спровод покретагае се даље месту губилигата. Овега је било 94 личности, које су рођењем, васпитањем, положајем, разборитогаћу и врлинама биле најодличнији људи деле краљевине. То су били највећи државни чиновници, и саветници, два еппскопа, најодличнији ритери, главни кмет са одбором опгатинским. Епископи су носили њихово одело црквено (орнат), саветници и судије њихово службено одело и остале знаке њиховог достојанства. Мирно и достојанствено без кривице игали су осуђеницп на ужасан нут. Али међу сакупљеним народом зајеча јаук и гласно заневање, које ниЈе могло утишати ни само беснило данских војника, који су без разлике пола и узраста секли оне што кукају. Многи осуђеници покушагае да говоре народу, да позову Шведе на освету за пролпвену крв. Али дански војници на дату заповест направише толику ларму са својнм оружјем да је се врло мало од овога говора разумети могло. Међу световним саветницима којима је глава пала иод ударцима џелата налазио се и отац Густава Вазв (Ерих Јохансон). После саветника погубљен је кмет и одборници, њих 16 на броју. Са ужасног губилишта текла је крв потоком по пијаци и по улицама. Ове више и више разлегао се јаук несрећнога народа и дански војници опет су убијали људе у награду за сажаљење. Међу тим остали џелати занимали су се тиме, да на нодигнута вешала дигну тпто

вигае грађана, присталпца осуђених, и свију оних, који ннсу пријатељи Данцима. Један ритер, који је са великим јунагатвом бранио једну тврдињу, разапет је на крст, а његово мртво тело разнето је на коњима. Јога је он и са крста одугаевљавао народ на освету и умукнуо је тек тада, кад му је џелат срце игачупао. Да бп се увесељавао гнусним гледањем отпгаао је тиран около на пијац и нпје гледао на то, гато је газио но крви, која му је и одело прскала и која је била леп украс за Северног Нерона. Он запрети смртном казном сваком, ко би се усудио, да поубпјане закопа или однесе. Па и само тело Штеново искоиано је на његову заповест да се баци са осталим онакаженим телима. Тако су мртваци лежали два дана и две ноћи на пијаци као грабеж псима и тицама. Тек трећи дан кад је смрад од тру љења почео да кужп варош, заповеди краљ, да се сви снале на ватри од смоле и катрана. Многим виђенијим Шведима испало је за руком, да ее сакрију и сачувају од крвавог гоњења. Да бп и њих могао похватати заповедио је Христијан својим џела тима да иретресу све куће у главној вароши. Оа свим верни своме господару починили су они као какви дивљаци највећа насиља и свирепостц. Они су харали и пљачкали, а под њиховпм самртним ударцима нснустио је но неки отац своју душу у наручју своје жене и деце. Па инак је испало за руком већини противннка тиранових да се бегством избаве од ужасне судбпне. Да би их домамио, заповеди Христијан да се обзнани, да се све иредаје забораву, и да се убиства са свим прекидају. И доиста ово је неке иреварило, да поверују човеку који је одавно показао, како за њега не вреде најсветија обећања и највеће заклетве. Тек гато су се неки од тих нреварених повратили, а њих одмах похватагае и погубише. оне, које похваташе по улнцама рас-