Prosvetni glasnik

КАРАКТЕ1'НЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОГИЈЕ

529

тргоше коњима или дигоше на вошала. Ио тиме се није угасила тиранска жеђ за осветом. Он сам пропутова ко земљи, алн не да од својих поданика нрими заклетву верности, већ да им се нокаже као једно страшило. У свима варошима, где је год донгао, намештена су вешала и вешани су они, који се нису слеио покоравали његовој вољи, или којп су својим слободоумљем навуклп на се његову м^жњу. Али са смртном мржњом гонио је породицу Рибинг (најблагороднија граФОВска иородица) и желео је да све мупгке иотомке истреби са лица земље. У једној варошицн (Јенкепингу) нађе он два дечака од ове породице и кзроче им мученичку смрт. Невина деца везана су ужетом за косу, ггодигнута у висину и за тим осечене им главе. И самога џелата, навикнутог гга убијање, пргг извршењу ггрееуде, дарну нев;!ност ове деца тако јако, да он баци свој мач и одрече се своје слј г жбе. Али његово месго брзо попуни један још већи ггечовек, и на заповест Христијанову, са главама невине деце паде и глава џелата, који је прома деци имао сажаљења. У целој Шведској шгко не хте иристати уз тирана. С тога се врати у Коненхаген обасут клетвом народа. 4 Међу тим живео је у Ревнесу Густав Ваза са свим сакривен, да би избегао од опасности. Овај јунак, потомак, старих шведскнх краљева, родио се 1490 године. Н>> гов отац добро га је васпитао, и за тадашње време задобио је врло опширна знања. Нарочито се био извежбао у беседнипгтву, које му је у ондашњнм предузећима донело големе користи. Кад је отпочоо рат противу Данске Густав Ваза ступио је у редове бораца и ту је оиробано његово отачаствољубље, као и његоиа храброст. Кад јеХристлјан II при састанку са шведским намесником захтевао таоце за своју сигурност, онда је међу таоцима био и Густав Ваза.

Краљ се томо јако обрадовао, и неверан својој датој речи као и свагда, заиоведи да ее Ваза одведе у затвор у дански замак Калое. Али Густаву испаде за руком да провари стражаре и да преобучен у сељачко одело иобогне из затвора. Два дача ишао је непо.шатим и тешким путем, док на послетку угледа куле Фелнзбурга. Овде сусрете он више немачких трговаца, који су путоаали у своју отаџбину торајући волове к °је су у Данској покуновали. После многе молбе дозволише трговци потомку краљевске породицо, да се придружи њима као чобанин и тако дође он срећно у Либек (Септ мбра 1519 год.). Ова варош, припадала је одавно моћном савезу Ханзо и увок је бпла у пепријатољству са својим сусодима Данцпма. С тога сз Густав Ваза надао, да ће овде наћп заштпте од гоњења свога смртног непријатеља. Он се јави одмах савету те варонги, да поднесе своју молбу за запгтиту. Али у исто време догпао је у Дибок и Густавов егриц, који је за њега јамчио, да тражи да се он пзда. Он је еа. собом носио краљево писмо. Варошки саветнпци колебалп су се час овамо час онамо. Но страх од освете моћног суседног крал>а поче да нреовлађује и воћина воћ закључи, да младића изда његовом непријатељу. Управник вароши (кмет Бром), један врло разуман и увпђаван човек одлучно ее одунре томе доказујући, како би за једну немачку варонг било веома срамно, да једном тако благородном неправедно гоњеном младићу откаже заштиту. И но само то, већ како би савету у интересу били, да Густава Вазу сигурна отпрате у његову отаџбину, да га иотпомогну новцима и војнлцима. Да се опет не бп нрема Данекој непрпјатељски показали, они исиратипго Вазу на једној трговачкој лађи и он срећно нрисгге у евоју отаџбину (у Мају .1620 г.). Још беше Калмар, друга г $аронг у краљевнни у рукама Шведа. Тамо се унути Густа« Ваза, каза војсци ко је он 67