Prosvetni glasnik
571
љица, Марија Медичи, подржавала је шпанеку нартију и мрзила је свога мужа. Кад је се Хенрнх спремао на рат протнву аустрошпанског краља, мољаше га краљица, да јој допуети да се свечапо крунише, како би она што поузданије могла управљати за време његовог одсуства. Хенрих рече Силију: да Ово крунисање ни мало ми се не допада ; моје срце ми каже, да нредсгоји нека несрећа; ја ћу у Паризу умрети" ! Тринаестог Маја извршзно је крунисање у Сен - Денису. Сутра дан по подне одвезе се Хенрих са седморицом друге господе болесном Оилију. Кола су била отворена с обе стране. Кад су дошли у једну тесну улицу морали су стати, јер им је па сусрет ишло неколико натоварених кола. Служитељи се сиђоше да направе места или да окрену другим нутем. Господа која су озади еедела погледала су на коње. Краљ говораше са једним суеедом и шану му нешто на уво. Овај тренутак уграби неки Равељак, који је одавно ишао за краљевим колима. Он се иопе на задњи точак, преви се унутра у кола и удари краља два нут мачем тако брзо да нико од господе у колима није то при-
метио, док дело није извршено. ;; На краљеву вику : „Боже мој ! Ја сам рањен"' ! окренуше се сви, али краљ је већ био издануо, јер га је мач био у срце погодио (1610 год. 14 Маја). Убица се и не пимаче од кола. Појави ее више наоружаннх људи, који су впкали, да се он мора убити, али их је брзо нестало чим су видели да је он ухв;|ћен. Ошпта жалост раепростре се одмах кроз вароши и села. Језујити су благосиљали Равељака који је убио тиранина, лицемера и иепријатеља иапства. По наговору краљевог иеноведника језујита он не хте издати своје саучеснике. Казна над њиме била је ужасна. Он је печен усијаним гвозденим шиикама и у ране му је сипат врео зејтин. Ва тим су га привезали за четири слаба коња, којн су га растргли. Краљица није марпла за све то већ се бринула о томе како ће своју власт осигурати. У двору је Хенрих тако брзо заборављен као да никад није ни живео. Али милијуни његових поданика сећали су се и благосиљали су свога честитог краља. (Наставиће се)
НАРОДНД ИСТОРИОГРАФИЈА 7 ФРАНЦУСКОЈ
(Наставак)
IV
(Непгг МагИп, ШзМге с1е Ргапсе рориШге; — СиГго1, Шз1оЈге (1е Егапсе, гасоп!ее а тез реШз-еп&п!«; — Сигиу V. Ш8<шге <1е Ргапсе; — А. Катђаид, Шз^ојге (1е 1а сЈуШваИоп 1гап§а18е). Пред иама је задатак да изберемо и нашим читаоцима у сриском преводу прикажемо што из Историје фромцуске цивилизације. У томе је тешко учинити избор, пошто се кратком, прегледном и пуном садржаја обрадом одликују сви делови и све главе. Два нас одломка поглавито приманљују: одломак из књиге друге о Феудалној Француској, где је прекраснау кратко еацртана слика Феудалне
управе (ге§1ше 1ео(1а1) у четири главе (стр117—175), од којих се у првој говори о аристократији, у другој о цркви, у трећој о народу, а у чзтвртој о краљевској власти, и по том одломак из исте књиге из одсека о цивилизацији вјоедњега века. Одсек о цивилизациЈи средњевековној изведен је у шест глава и одсека. У првом се говори о вери, у другом о књнжевности, у трећем о иаукама, у четвртом о уметностима, у петом о зеиљорадњи, индустрији и трговипи, у шестом о обичајима и празноверицама. Штедећи простор, и страхујући да сувишним изводима овим белешкама не дамо нревелику опширност, одлучујемосе само задваодсекаиз нацрта циви72 "