Prosvetni glasnik

573

Око XI века почиње се покрај Оченаша читати и Богородице дево. Папа Гргур I (590 — 604) увео је то у службе пред Божић, а Урбан VI, год. 1261, угврдиоје прави текст тој молитви. Године 1326, Јован XXII препоручи свиша католицима, да по један нут на дан ту иолитву читају кад у вече звоно огласи. Каридинал италијански Нетар Дамјан који је умр'о 1072, саставио је једну сдужбу Богородици, која се распрострла по свима манастирима Италије, по томе у целој Европи, и коју је одобрио папа Урбан II на сабору у Клермону (1095). Молитве Богородици чпне ту као неки венац те их по томе и зову Богородичиним венцем. У њену су част састављене и уњену се част певају песме пуне поезије и жара, у којима се употребљују сви живописни изрази Песме над иесмама, и које се певају на литајама свештепика и девојчица у част Богородичину Да обележи слављење Богородице као веће ц знатније од слављења светаца Петар Л.омбардо, Италијанац, владика париски, изумео је 1159 год. особиту реч (ћурегбиИе). Тим се Богородица меће на веће место од свију становника небеских, веће и од места св. Пеграи Панла, који су основали хришћанство. Још се и један нов догмат измишља, догмат о чистоме зачећу (неневесне невесте). То се почиње XII века. Ма да се томе свети Бернардо противио, каноници лионски почеше 1140 светковати чисто зачеће. Светој Бригити, кнегињи шведској, још се о томе неко приказање учинпло, и то ствар коначно утврди. Францишканци усвоје нову науку с одушевљењем, а Доминиканци су јој се иротивили. Фрапцишканци су били нопуларнији, и тај нови догмат, који је још већма подизао велпчину и светињу Богородичну, боље је одговарао ватрености католпчкој. У XV веку Жан Жерсон објављује да је чисто зачеће „једна од оних истина, које су се у носледње време нронашле или чудесима маниФестовале." Годинз 1476 папа Сиксто VI, који је био наклоњен Францишканцима установи нразник зачећа, на дан 8 Декембра. Ппјо V у XVI веку забрањује свако противно доказивање у овој ствари; али је народ овај догмат усвојпо и примпо много векова пре него што га је црква одобрила. Улога Богородичина ностаје знаменита у

служби, у легенди, у релпгиозној уметностп која је последња славом Вогородичином толика славна дела створила, да који пут изгледа да, слава Богородичина и саму божију истину засењава. У XVI веку многа се чудеса Богородична представљају у драматском облику. Данас изгледају насграна многа од оних чудеса, за која је средњи век веровао да су дело Богородпчино *). Народ је у средњем веку сувише мало образован био, те није био у стању, да у потпуној чпстоти њиховој схвати велике хришћанске догмате. Бога су звали госаодарем онако исто као и краља Француског, алп је идеја о Богу била за парод сувише узвишена и сувишз одлучна. Много разумљивије је бнло свету слављење Богородице, те „госпо^е небеске", те „краљице превисокога пасеља", те „преблаге госпе". Од ње су градили праву Феудалну краљпцу; њену су статују одевали богатим хаљипама, китили скупоценим нпкитима, венчавалн венцима пли дијадемама, у којима су се сијали дијаманти и драго камење; њој су у руке метали краљевски скпптар и круг земаљски , 1.који је значио државу. Врх свега су верни имали да дају своје прилоге Богородицама ио различптим црквама, које су им се чиниле као толико различитих Богородица, а исто тако су и различите од њпх, овда једну, овда другу, по различитим потребама дозивали. У саборној цркви у Шартру није се смела помешати ') Писци тадашње литературе износе, да и најокорелији зликовац може с места задобити царотво небесно, ако је самс иосио уза се амајлију Богородичину, или ако је у последн.ем часу Богородици се топло замолио. Тако се казивало и веровало у то време, да је Богородица помогла некаквој краљици Поргугалској, која је убила два човека, некаквом пустињику, који је најпре срамотио, а после удавио краљевску кћер. Отеиан Бурбонски, доминиканац п инквизитор XVI века, приповеда о некаквом разбојнику, који је уочи светаца увек постио Богородици, који је, полазећи на разбојништво, увек очитао своје Богородице дево , молећи јој се пепрестано , да га не остави да умре у греху. Разбојник је био ухваћен и обешен , али је на вешалима остао жив три дана, тако да су га најпосле морали скинути. После је приповедао, како га је Богородица оздо нодупирала, те му није дала да издахне. Буде помилован, и носле постане поштен човек. (I дан дањи овако мисли и верује нрост народ у јужној Италији.