Prosvetni glasnik

11АР0ДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

веда, народ се тако с поља дерао и лунао, да се глас вегов у цркви иикако чути пије могао. Светоме Доминаку, кад је ту долазио, привезивали су на леђа омуте сламе. Краљ Арагонски, кнез тулуски и сва велика властела земаљска владала су се у томе као и народ. Рајмондо Тулуски се веома безбоашо шалио, играјући шаха са својимкапеланом. Људи су му били тако привикнути, да су на један знак несгрпљења, који му се случајно измакао, с места убили легата Петра од Кастелно. У то време је папа Инокентије III разуздао на Француски југ властелу Францускога севера, која је била не само пуна вере, него и побожна, која је уз то, била још доста груба и похлапна на туђе добро. 18. Ратови аротив јеретика; инквизиција. Године 1204 Инокевтије III установи против албизкојске јереси инквизицију, и око 1215 године постави јој за поглавара светога Доминика. Кад је јерес сатрвена, Гргур IX, године 1229, уреди коначно тај страховити суд који се 1255 установн и у северној Француској. Бланша Кастиљска установи у Тулузу зазидану тамницу, у коју су јеретици жпви зази!)ивани. Југ Француски за три читава века иритиште тиранија, каква сеједва замислити може. На све стране су киптеле парнице за веру, зазиђивања, сналишта, мртва тела, која није било слободно међу хришћанима сахранпти, која су се вукла по оградама и путовима. Рушили су кућу, у којој би се пронашао јеретик. Против окривљеног употреб- ј љавана је тајна истрага и мучење. Против њега се примало свако сведочанство, свака клевета, па чак и кад би долазила од злочинаца и осуђеника, од жене и деце. Ко меса никад није јео, спаљивали су га што припада савршенима; ко ли би јео меса сваки дан, спаљивали су га као јеретика Валденса За онога који пикад никога није хулио, на југу су мислили да је подазрив као чист ; на северу су опет за хулу језик проврћивали усијаним гвоЈкђем. Црква не подноси крв, рекао је сабор у Латрану 1179 годпне, и зато кад би црквено судство некога јеретика на смрт осудило, извршење се поверавало световним властима. Мдадићи у четрнаестој и девојчице у дванаестој години имали су да цркви заклетву положе. Због многих исповести и причешћа, због многих празника, што

је наређивада црква, јеретицима није било могућно за дуго се крити. И јерес је најпосле искорењена свшма средствима: одузимањем властеоских јеретичких имања, давањем њихових добара властелима са севера, иритиском над мањима и ситнијпма. Инквизиција у Француској пије стигла инквизицију шнањолску, која је за време од од три века упропасгила 300.000 душа: али је ипак и у Француској пропало од инквизиције сувпше људи, и њен је иритисак убио сваку слободу мишљења. 19. Јевреји. Историја Јевреја у средњем веку више припада иеторији економских него ли верозакоиских идеја. Црква се на њих никада иије толико једила колико на јеретике. Црква сама нити је подстицала па Јевреје народ. који је, у извесним моментима нападао на њихова предграђа, нитп мрачне ироповеднике, који су по каткад на њих распаљивали страсти простога народа. Цркваје хтела, да су Јевреји потчињени, понижепи, црква је мислила, да се у њима види спомен њихове пропасти и смрти Христове, као што је рекао Раул Глабе; црква је, са своје стране, кажњавала сваки покушај пропаганде; црква би предавала инквизицнји оне између Јевреја, који би се иокрстили, па се опет враћали закону Мојсијевом; али црква није никада предузимала да Јевреје силом обрати у хришћанство. Ниједан папаније био против Јевреја. У XII веку је свети Бернардо протестовао против покоља, који су крсташи другога крсташкога рата учинили. Оа је уверавао, да Бог има своје намере и с Јеврејима, и даће, на послетку, и Израпљ бити примљен у крило цркве, кад то буду сви народи. Сабор у Л.атрану наредио је 1179 да се Јевреји не смеју присиљаваги на крштење. У XIII веку Албер д' Е је учио, да „Бог не наређује никоме без разлике да преко своје драге воље или силом у{,е у ред католичански," а свети Тома Аквински вели, „да се само јеретици и отпадницп могу нагонити да одрже што су обећали," Инокентије IV у 1247 старао се да Јевреје заштиги од иасиља простога народа, „Није истина што говоре, пише ои у једпој својој були, да се они причешћују срцем жртвованога детета." Гоњења, која су .Јевреји у средњем веку подносили, долазила су од Фанатизма народ-