Prosvetni glasnik

586

ШКОЛЕ ЗЛ ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

само ведичина (у висини и дебљини), разгранатост, лишће, цвет и како је дрво укорењено у земљи. 0 растењу и умирању (нестајању) дрвета требаде би да дођу нарочите лекције, а онет засебно и одвојено и од овога морадо би се говорити о изворима храњења помоћу корена и лишћа. И ово би бида једна емниричка лекција, која би служила као принрема за науку о биљној Физиологији. Пре него што почнем о животињама говорити, хоћу да наведом трећи закон очигледне наставе. Ои се односи на то, да ова настава готовину конкретних нредстава умножава, или другим речпма оно, што се обично каже, да се очигледном наставом негује или нроширује снага за схваћање и уображењо. Ш К 0 Л Е 3 А ОБГА (Наи „Овај сдепац оцењује близину ватре према стеиену топдоте, а висину до које је неки суд иапуњен течношћу, према оном шуштању тнто га течност правн кад се нз суда у суд нрелива или у суд насипа. Бдизипу неког теда он одењује према нритиску ваздуха па његово дице. Он примећује и најмање промене, које се десе у ваздуху, тако да он широку улицу може разлпковатм од уског сокака. Он изврсно оцењује тежину тела, као и кубну садржину судова, И кад би његове руке биде теразије, а његови нрсти циркле, онда бих се смео кдадити, да ће свуда. где се инструменти ове врсте употребљују, ј^даи слен пре ногоднти нраву меру, пего 20 окатих"_ „Као што он у гласу нримећује безброј разлика, тако и у гдаткости и рапавостм тела код њега има врло млого разлика. Он оцењује лепоту према нипању. То је већ лако појмити, али теже је схватптн опо друго, што он леио цени и према изговору и гласу. То је задатак Анатомпје, да нас обавести, да ли између делова уста и небаца с једне, и спољњег облика дица с друге страие, постоји кака свеза. Баш слепац ради понеке ствари из стругарског посла и сиглом; он уме и да урав-

Настивљајући и осдања-јући се на оно, пгто је деци већ иознато и разумљиво, могу со износити сдике и непознатих иреджета, које ће деца моћи запамтити и схватити, и које ће им за доцније цељи бити од користи. На тлј начин деци се може у површном прегдеду дати слика о египетским пирамидама, о палми и о камиди у пустињи. У колико овде додази у обзир снага за схваћање, она се неће много реметити тиме, што оваке сдике неће бити баш потпуно ио правилу изведене. И скоковима у предавању нотпомаже се развитак ове снаге. Све што може да учини извесан утисак, то оставља у духу и успом -ну или сећање. (Наставиће се)

ЗОБАЊЕ СЛЕПИХ авак) њава са угломером, и простије машине да раставља и саставља. У музицн разуме већ толико, да може да одсвираједан комад, само кад му се кажу ноте н њихова вредиост. Он оцењује с много већом тачношћу него ми трајање времена, према току рада и мисли". „Леиота коже, чврстина п пуноћа мишпћа, лепота обдика, бдаго дпсање, чистоћа у изговору, чаробност гласа — све су то ствари на које он велику вредност подаже код других". „Он је се оженио, да би имао очи, које њему припадају. Пре тога намеравао је да узме за жену једау глуво-нему, којаби њему позајмила очи, а он њој сдух". „Ништа нас ннје тако задовољило, као његова ванредна умешпосг и окретност у многим стварима, и кад му ми наше чуђење изјависмо, одговори нам он: „из тога ја већ видим, да ви нисте слепи. Ви се чудите што ја све ово могу. А што се не чудите, што ја могу да говорим?" Ја држим, овим је он исказао много више ФилосоФпје, него што је мислио. И јесте то доиста чудна појава, како лако ми научимо говорнти. Ннкојим другим нутем ми не долазимо дотле, да с множином израза, који се не могу опипљивим предме-