Prosvetni glasnik

587

тнна представити, који, тако рећи, иемају никаког тела, свежемо иеку идеју, као што то чинимо низом дубоких И ФИНИХ комбинација и анадогија, које ми примећујемо између неонинљивих предмета и мисли, које она шазивљу. Према томе мора се признати да ће слепо-рођеиом морати бити теже, да научи говорити, вего неком другом, пошто је број предмета, који за њега (слеиог) нису опипљиви, много већи. Он, дакле, има мање прилике да сравњава и комбинира. Како ће се нл нрпмер, реч Физиономија у његовој памети утврдити? Шта су за једногслепда, мртве живе, ватрене очи, очи нуне духа ? Из тога ја закључујем, да ми много веће користи пмамо од заједничког рада наших чула и органа, без еваке сумње, и мпого веће услуге они нам чине". „За тим ја улучим прилику, да питам нашег слепда о породима д добродетељима. Још одмах сам приметио, да је крађа код њега нешго веома гнусно. Ова гнусност нроизлази код њега из два узрока. Ирво, њега је лако покрасти, и друго — а овај други је разлог свакојако важнији — њега је са свим лако нриметити, ако би он крао. Нетреба мислити да он не уме да оцени, колико му треба да се узме на ум, од чула, за које зна да га ми имамо, а он нема и да не би умео једну крађу врло вешто да прикрије. На стид он не полаже много. Кад не би било рђавог времена, од кога га хаљине чувају, онда он не би могао пи разумети уиотребу њнхову. Сви снољни знаци, који у нама изазивају сажаљење или представу бола, додирују слепога само кад му се то искаже гласом. За то ја у опште иомишљам, да су они нечовечни. Па зар и ми сами не престанемо да онажамо кад удаљење или са свим мала величина предмета учини онај исти уплив на нас, који чини немање вида код слених. Л.акоћа, која нам омогућава, да и из најмањег материјала тако рећи ново стварамо, за њих је непојмљивија, него звезде, које су они осуђени да никад не виде. Она светла кугла, која се креће са истока на запад, мање их задивљава него једна мала ватра, коју они могу онако по вољи направити да буде већа или мања". Како слеиац ствара у себи представу о једноЈ Фигури? Ја мислим, да он добије преставу о правцу покретањем тела заједно с

руком, у којој држи неко тело, те од њега непрекпдан утисак добнја. Кад оп узме руком иеки конац или врвцу, која је добро затегнута између две тачке па поред ње уз дуж пде и непрестано је држи у руци, онда ће добити представу о нравој линнји. Ако лије тај конац или врвца лабаво везана између две тачке, те није затегнута, па он онако исто ради као у првом случају, онда ће добитн иредставу о кривој линији. Честим таким опажањама п пипањем, у њему се утврде на тај начин добијени утисци и остану му у сећању и тек онда он може, да ове тачке и утиске свезује, п да из тога правп Фигуре. За једног слепца, којц није никакав геометричар, права липија није ништа више него једиа иредстава о пизу опалсања која једно за другим следују у правну једног затегнутог конца; а крива линија ништа друго него представа једног пиза онажнња, која су изазвана неким издубљеним (конкавним) или испученим (конвексним) телом. Изучавањем иосле, онај који учи геометрију, ноправља појам о овој линији помоћу опих особина које изучавањем у таким линијама увиди. Али, слеиорођенн био геометричар или не био, он увек све ирепоси на врхове својих прстију. Ми комбинујемо обојене тачке, а он комбинује само онипљиве тачке, или јасније да кажемо, он комбинује она онажања, која је пипањем добио и запамтио. У његовој глави не нде ништа слично оном току, који се врши у нашој глави. Оп ништа пе уображава(?) јер да би се нека слика замислила мора се једна површина обојити и на њој тачкама извесна места обележити, давши им другу боју него што има она основва површина. Подајте овој основној површини исту боју, коју и тачкама, онда ће се одмах у једно саставити и Фнгуре неће бити; она ће ишчезнути. Бар тако те ствари код мене се представљају, и ја сматрам да ни други не могу друкчије правити представе него ја". „Слепо-рођепи, који не могу у бојама нешто замишљати, па дакле ни Фигуре обојене правити у својој паметн, као ми, имају само пипањем стечене примете, које они састављају у тачке, површине и удаљења, и из тога образују Фигуре. Сигурно је, да се никако фигура не замишља као безбојна. Ако нам се на пример у мраку даду мале куглице у руке 74*