Prosvetni glasnik

590

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

ако је у то време научни покрет прошлога века, у великои нолету и снази био, опет се међу научарима тога времена није ниједан нашао, који би »а овоме пољу учанио какав корак даље лли бар продужио само оно, што је Дидеро већ био ааиочео. Свакојако, мора се уаети у обзир да онда ни научарима није било тако нодесно као данас, да така носматрања чине ; јер данас већ у свакој већој вароши налазе се заводи за образовање слепих а поред тога већа се пажња и брига поклања и онима, који нису били у таким школама, те је у опште за свакога. слеп пристуинији него у пређашње време, кад је и о најинтелигентнпјим и највреднијим радницима слепим само најближа околина знала, и нико даље. Јер, и то морамо овде напоменути, треба знати, да и они ноједини слепци, које смо ми напред навели, и још многи други, закоје се данас зна, да су могли и са своја 4 заостала чула да дођу до великог образовања и без нарочитих школа, да раде многе занате и разноврсне послове, за које би човек помислио, да их није могуће никако вршити без вида, ни таки слепци у оно доба нису познати били ни међу наученим, а ни простим светом онако, као доцније, кад је почела да се остварује ова идеја о образовању слепих, и кад се, услед тога, ночело сленило са свим друкчије сматрати. Због тога је и сав рад у овој области остао на ономе, што су Чеселден у Л.ондону и дидеро у Француској својим посматрањима дознали, и на јавност изнели. Али, као што смо нанред наноменули, ни ови двојица нису ништа предузимали за образовање слепих. Њихова сва заслуга, која им припада због оних посматрања над слеппма састоји се у томе, што су они тиме обратили пажњу на слепило и на духоине и телесне способносги слепих у опште, и тиме подстакли и друге да о овоме предмету мпсле. И међу многим другпм Факторима, који су ирипомогли да никне сама идеја о образовању слених, свакојако су и они радови од Чеселдена н Дидера, имали доста јаког утицаја. Међу тим и по себи се разуме, да сама носматрања

духовних особина код слених, по себи и не би толвко много допринела да се почну отварати школе за њихово образовање, да нвсу н друге друштвене и културне прилике биле боље и.повољнпје за остварење таке идеје него у ирошлим вековима. Ту на нрво место долази она околност, што су школе п на. родно образовање у прошлом веку већ добили већи иолет, и што је цео друштвени поредак, као п положај појединих класа у друштву почео друкчије да се сматра. Докле је трајало роиство, и док су се извесне класе у друштву скатрале као богодани иметак вишим класама, дотле, наравно, није било ни говора о образовању окатих из извесних друштвенпх слојева, а још мање о образовању слених. И због тога ће нам и са свим разумљиво бити за што се идеја о образовању слеппх појављује тек крајем прошлог века, н то баш у оно време, кад је већ нреовладала она научна струја, која је тражнла равноправност свију класа у друштву и образовање народно као прве и најважније основе људскога живота. Сем тога и оншти културни нанредак, још је и више раширио ону нровалију, која је раздвајала слеие од окатих. Они велики проналасци у прошлим вековима, а нарочито штампа, која је људе духовно цриближила, у брзо су попели окате на већи културни стунањ. Људске погребе, људски радовп и прерађевине, њихов дух и њихове Физичке и умне творевине, њихови односи — све је се то с временом мењало, предругојачавало, усавршавало и ненресгано развијало и разноврсније ностајало, а међу тим слени су стајали све на једном ступњу. За њнх су све те промене, сва та разноврсност и савршенство били с оне стране света. И у колпко су се окати све више развијали у толико су слеии иза њих све више изостајали. Људство се развијало у свима праваима и својим односима беспрекидно, сваког дана је разлпка између окатога иостајала све већа п осетнпја и за једне и друге. (Наставиће се)