Prosvetni glasnik

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ

591

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШК0Ј1А У 7ГАРСК0Ј доба Марије Терезије од 1740—1780.

8 Реорганизација српских народних школа по пдану за нормалне школе Од 1770. године почиње и држава да сџ стара 38, народне школе сриске. Прво државно наређење у том погледу валазимо у §. 46. првог илирског р^гуламента. У исто доба позван је и митрополит да да саставитп удесан катихизис за српско православну деду. Он се одазвао овоме позиву, пославши као такав, велики катихизис Петра Могиле назван „Ортодоксос омологија", с препоруком, да се и влашћу одреди за српске школе. Но придворна депутација илирска не могаше на то пристати, те митрополита поново иозва, да да саставити други катихизис, на што он пошаље ону кратку омологију, што ју је преко Зар. ОрФелина дао израдити његов предшаственик, митрополит Павле Ненадовић. Депутадија и ову „као недостојну имена катихизма" одбади. Митронолит на то да превести катихизис што га је на латинском.језику написао др. медицине у Хали, Петар Милорадови^, те њега пошаље у Беч 1 ) но и овај катихизис би одбачен, као недостојан тога имена. За тим је придвораа канцеларија престала тражити катихизис бар за неко време 2 ). У томе изађоше 1774. ге§и1ае ШгесИуе за српске школе. У §. 29. одређивало се ту : да се у свима тривијалним школама има увести онај катихизис, кога по највишем наређењу има сваки епископ превести на онај језик који се говори у дотичној покрајини или дијецези".

') Р. Ј. баГа^кк 6е8сМсћ1;е с1ег 8(1(181ауГ8сћеп 1 ј Ј4ега1иг III. стр. 460 иалазимо : Петра Милорадовича православнЈа в4ри католнескЈл греческЈа догмата болшал и в&чпо1п т спасепш нуждпЈишаа сг латЈнск. диалекта па славено сербсми преведено Иса1еемЂ Паривод:-ким1, Јеромонахомг РаковачкимЂ 1768. — У предговару рукописа аише, да је то дело било одређепо за учепике Карловачке гимназије, ш;о ју је издржавао митронолит Павле Непадовић и да је па латинском језику написано још 1765. годипе. 2 ) Јован Рајић, Историја ватихизма Народна библиотека сг. 95. стр. 38 и 37.

Пише Летар ДеспотовиК (Наставак) Какав је то катихизис био, што су га владике имале да нревађају за дијецезе своје, објашњава нам сувременик архимандрит Рајић. Када се свршило заседање народно-црквенога сабора 1774. године, позвао је дарски комесар све присутне владике у седницу синодску, да се води разговор о потребним пословима дрквенима. У тој седници као први предмет изнесе комесар питање о катихизису. У подужој беседи разложи он, како се царица врло брине о верном илпричком народу своме и нарочито, да би обучен био у познавању Бога п његове врховне власти и одавања правога поштовања како Богу тако и господару своме у узајамним дужностима. Но будући се противно оиазило и доказало, да народ у дужностима својима никаква обучења нема, због нерада својпх пастира : то је она и од покојнога митрополита Ђорђевића неколико пута искала да јој покаже народни катихизис, који споменути епископ, не имајући га, није ни послао..." Да би се тај недостатак допунио, послала је царица један катихизис, да га синод прими, изоставивши из њега све оно што се можда не би слагало са исповедањем вере православне; но желети је, да овај катихизис остане у главном онаки какав је. Комесар је тада присутним епископима поделио тај катихизис, „као што се у школи раздају ђацима букварн 1 )". Архимандрит РајиК коме владнке поверпше тај послапи катихизис, да о њему изрекне свој суд, нашао је, да је он састављен за Римокатолике, као и то, да га је писш Јежовит Канизпје, те је то саопштио синоду а уједно је и то напоменуо, да се ни мало не слаже са учењем цркве нравославне. Тако синод и овај катнхизис одбаци, обећавајући комесару, да ће други катихизис израдити и па одобрење власти послати. Но комесар, нрнмивши ту одлуку изјавп ; ако му се у року од двадесет и три дана не поднесе пов катихизис,

ШДет ст. 40 и 41.