Prosvetni glasnik

ДУХ НАСТАВЕ

И ВАСПИТАЊА

797

зика се поделила у разне гране: у Кемију, Механику, АстрономиЈу, КосмограФију, и тако даље. Још видимо ио из даље у њима Исторају н ГеограФнју. И, сем још неколико ;кивих језика, то је готово сав материјал научни, који се у гимназијама налази, и који се задржао скоро и до данашњега доба. Данас, кад су поједине науке куд и камо даље измакле од онога стања њинога у средњем и новом веку, и кад је реалан нравац и у Филозофијц нреовладао, осећа се јака тежња за реалиим знањем и по гимиазијама. Стари правад, као свака стара навика, не одлази тако лако; нови правац с већом силином удара на њега и иродире. А да би кавга легла, н да би се васпоставио мир, оно се, као обично, свуда, удара по срединп. И класицизам, н реализам; и једно и друго; нешто из овога, а пеколико из овога. То је обична Фирма историског развитка. Увек, кад једна стара установа, наиика, или обичај М, дође у судар с неком новом II, оне се прво помешају и сноје, и направе 0, док најпосле М мало по мало не нзумре, и остане ново II, чисто. И људи, који живе после у времену када влада Н, чуде се, како је могло да буде људи и времена, кад је владало М. Црелазећи да разгледамо дух наставе и васпитања у нашим гцмназијама ми нмамо ирво да се обазремо на овај историски развитак, те да видимо где, на ком стуињу овога развитка истор&скога стоје наше ; гимназије, иа онда да пређемо па разгледање како се предавало оно шго се предавало. Оно прво ћемо најбоље сазнати, ако видцмо који су иредметн предавани п у ком обиму. Ево да впдимо. Наука хришКанска — у свима разредима, сем два најстарија. Српски језик — у свима разредима, (и то: „Граматика" у трп нижа ; „Старо-словенски" у IV ; „Теорија нрозе и појезије" у V ; Историја српске књижевпости у VI и VII разр.). Латгшски језик — у три виша разреда. Француски језик — у три виша разреда. Немачки језик — у свима разредима. Рачуница — у три нижа разреда. Алгебра — у два разреда средња. Геометрија —- у два виша разреда. Практична Геометрија — само у једном. Земљоаис — у три нижа разреда.

Историја српско г народа — само у IV р. Историја оашта — у четирц виша разр. Јестаственица — у свима сем четвртог, (и то : Минералогија (I), Ботаеика (II), Зоологија (III); Минералогија с Геологијом (V), Ботаника (VI), и Зоологија (VII). Физика с Механиком — у четири виша разреда. Кемија — само у четвртоме. Космографија — само у једном. Цртање — Иевање — Музика — Гимнастика. Карактеристично је овде ово: Што је Срнском језику дат оволики простор, и то више на теориски део његов него на практички, и што у њему још живи „Теорија прозе и појезије". Што је и религија запремила скоро све разреде, сем два највиша. Што ГеограФију видимо само у три разреда и то најнижа. ПГго је Историја народна ушла само у једа и то у четврти разред. Што у„Јестаственици" видимо само Зоологију, Ботаннку ц Минералогију и у нижгм и у вишим разредпма, где се понављају. Што је Физика ушла само у четирв и то виша разреда, а дотле деца била и учила друге предмете без физикалнога знања. И, најиосле и најкарактерпстичније, што је Кемији, овој сестри физикиној и основици свих других наука природних а нарочпто биолошких и технолошких, дат само један једини разред, и то тек четврти, тако, да је све што су деца дотле учила било без кемиског знања, Сем тога карактеристично је и то штоме.иа: Геологије (за себе), Иалеонтологије, Анатомије оиште и уноредне, Физиологије.ове основице свпма паукама биолошким и духовннм, Технологије, Економије, Социологије, и свих новијих придобптака научних и реалних. Али исто тако је каракгеристично н то : што нема грчког и јеврејског; штојелатинскоме дат сразмерно мали простор ; игго мема „Геторике" и „Дијалектике", итд. А шта видимо из овога ? Видимо то, да су наше гимназије одиста пралично нзашле из класицизма ; али да су само крочиле у реализам. Од једнога је нешто отпадо, а од другога нешто дошло. Виднмо управ мешавппу. Видимо таман оно стање, где је из старога М и новога II произишло средње 0. И ако бисмо замислпли развитак 03