Prosvetni glasnik, 15. 10. 1886., str. 18

798

ДУХ НАСТАВЕ

гнмназија као неку лествицу са, редимо, десет пречага, онда бисмо могли рећи, да наше гимназвје стсје на средини, око пете пречаге, а да ће с последњим новим програмом бити крочиде још на једну пречагу више. То је што се тиче историског развитка њиног. Сад имамо да видимо како се вршида настава и васпитање у њима на овоме ступњу на коме стоји и на овој материји, коју је сад обухватида. Кад погледамо мадо боље у програм, на видимо, да у ниже разреде додазе већином све апстрактнији и Формаднији предмети, а у вишии конкретнији и реаднији ; даље, кад се сетимо, до каких смо резудтата дошди у испитивању духа наставе и васпитања у основној шкоди, и с каком смо спремом и иавпком на механично учење иснратиди децу из основпе шкоде ; још, кад помисдимо, да су и сви учитељи, кодкојих смо пашди онако угкасан механизам у основној шкоди, прошди кроз гимназију, па још п кроз коју вишу шкоду, па се опет нпсу отресди механизма, него га шта впше свп (сем оних који су свршиди Учитељску Шкоду) јако поштују и практикују још и данас; даље, кад видимо, да они, који изиђу из гимназиЈв у живог, већином немају никаке хасне од онога знања што су га у њој добилн, исто онако, као год и они од онога, што га изнесу из основне шкоде, цри свем том, што се ту концентрише и оно знање, што се донесе из основне шкоде; и, на посдетку, кад се сетимо недавнога времена и механизма, у коме смо и ми сами биди у гимназији : онда можемо очекивати, да ћемо и у гимназијама, као и у основним шкодама, наћи механизам ма у којој мери и ма у ком обдику. Но већ та окодност, шго су деца одраслија и развијенија. што је више предмета, ^те није могуће учитн све на памет, што су и предмети подељени међ наставнике тако, да је сваки, више мање, ушао у свој предмет као у науку, и према томе неће ни допустити просто брбљање без разумевања, даје нам права да мисдимо, да нити је могућ, нити ћемо наћи овде механизам у оној мери, у којој смо га нашди у основој шкоди. Ади баш сад наидазимо на највеће тешкоће. Ми овде имамо двојаких извештаја : извештаје директора појединих завода, и извештаје министарских изасданика, и при свем

том теже нам је направити једну општу сдику и прегдед рада у гимназијама но у основним шкодама. Извештаји миннстарских изасданика, због њиног кратког времена и мложине предмета и разреда, твко су кратки и површни, да се из њих скоро ништа не може видети. Они су само говорили о заводу у опште, и ако је који и дотакао наставу саму, он се више ограничио само на неке предмете и најобичније напомене о ономе, што мује, може бити више случајно, пало у очи за оно кратко време, које је он у ком заводу провео. Остављени смо дакле скоро само извештајима ди. ректорским. И док смо код основних школа имали извештаје, где о школскоме раду, предавању и успеху, говоре други људи, овде имамо извештаје, где у неку руку људи сами говоре о своме раду. С тога морамо бити врло смотрени, да ствар не узмемо површније, те да и закључак не изведемо површан и погрешан. И још једна тегоба. Извештаји ови не говоре ништа о начину предавања појединих предмета, већ, највише, ако се каже само по којој је књизи који иредмет предаван, и с каким уснехом. Једном речи, врдо пам јемучно увидети сам дух наставе и васпитања и одатде извести општу карактеристику за сву наставу гимназиску. Ади иам је само с једне стране посао мало одакшан. 1880 године издао је ондашњи министар просвете један распис, по коме су сви заводи средњи имали да ноднесу тачан извештај о свемЈ, и да му одговоре на неке двадесет и три тачке његовога расписа. Та су питања обухватила и поједине предмете и цео живот школнн и скоро све важније из њега. И ако не баш све до ситница, и ако одговори директорски на њих нису извршени, у оној опширности, која би потребна била, те да се јасно види стање наставино и дух њен, опет ће нам она јако користити, и за нас нема бољега пута, но да се држпмо тих извештаја и њинога реда, па да, к томе, додајемо оно, што имамо ван њих. Ми ћемо тако, упоређујући поједине одговоре, и критички вадећи одатде и нримајући оно што је заједничко, доћи до извесних резултата, из којих ћемо моћи извести оно што буде најопштије и најкарактеристичније за цеду наставу утимза-