Prosvetni glasnik

802

ВАСПИТАЊЕ

мосФери. Међу тим, н дотле овапојава није била бага са свим непозната, и оно, што се о роси дотле знало, било је са свим тачно и корисно. А из овога се јасно види, да пма извесних облика знања, које и ако није потпуно, онет за. то оно има своју вредност. Оно раније знање о роси било је емииричког облика, а исто је тако и оно знање којеми кажемо да треба деди давати пре него што она дођу до савршенијег облика тога знања. Али из овога не излази, да децу треба оставити, па да она такве облике знања добију и сама по самој нужности, као што су то наши иретци радили, него ми треба да их разумно и намерно тим иутем водимо и упућујемо, еојим је и човечанство у раеиознавању света ишло. Ми знамо и оно тачно и последње објашњење једне појаве, али ми то опет не разлажемо деци, него остављамо за доцније, док их знањима у нижем облику принремимо за разумевпње рационалног објашњења. И бага у овоме и јесте оно, што је за нага иоложај од користи. Ми можемо наше иотпуно иознавање појава и света употребити на то, да поуке у емпиричком облику иоправимо, те на тај начин даихтакоподесимо, како ће одговарати стварнпм ®актпма, а и за своју цељ иостати разумљивија. Ми можемо само наговестити оно, што ће ученик једног дана у целој лотпуности разумети. Ми можемо један истински узрок у оигатем нацрту изнети, иа и ако не можемо ирелазити све оне иостеиености, којс ' до тога узрока воде. Ништа неће шкодити, ако се објагањење прилива и одлива допуни јога и том напоменом, да ова појава постаје услед заједнпчке иривлачности сунца и месеца. У овоме случају ми бисмо учинили погрегаку само тиме , ако бисмо хтели и у иојединоме да објашњавамо ученицима то привлачење, а они, међу тим, јога нису у стању, да схваћају апстрактне динамичке представе. Ми можемо ученицима давативрдо

драгоцена знања, а опет да не задремо пре времена у последња и ошпирна објашњења, Ми им обраћамо пажњу и посматрање на једну велику појаву на нашој земљи. Ми дајемо духу једну велику представу, и приближно му и објаснимо једну појаву, која се непрестано појавља (прилив и одлив). Ми скупљамо једну читаву гомилу разбацаних појава око једне средишне тачке, и ово нам даје право, да оваку обраду тога нредмета сматрамо као припремно иредавање за праве ириродне науке. Да се вратимо на онај пример о роси. Као што смо напоменули, иредавање о овоме предмету држи се ученицима, који још не могу да разумеју разлоге или објашњења ове појаве, те с тога се и само предавање мора удесити према оном обзиру, да ученици немају оног претходног знања за потиуно иојимање тога предмета. Али и иоред тога, и за овако је предавање потребно извесне припреме ; и оно се мора тако удесити, како ће одговарати знању онога разреда, у коме се иредаје. Према томе, овако се предавање не сме држати без извесних других предавања. А у ова друга сиада : предавање о материјалности атмос®ере, о оним трима агрегатним стањима материје, која зависе од тоилоте, а која су врло згодан предмет за једно емпиричко предавање ; за тим преда. вања о кувању (кључању) воде, о разлици између нраве гасовите паре и видљиве водене наре, о сушењу мокрих повргаина и барица, о загрејавању ваздуха дневном топлотом, и хлађењу у ноћ. Ако су ове тачке у напред споменуте, пре него што се иочнз нредавати о роси, онда ово предавање може се држати у овом облику: Вода, које испаравањем нестаје, распростире се по атмосФери у облику ваздуха. Али, атмосФера може у се примити само једну извесну количину водене паре. Шта следује из тога ? Или иснаравање мора ирестати, или онај део водене наре, што се већ налази у атмос®ери, мора из ње опет