Prosvetni glasnik

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ У ВИШОЈ ЈКЕНСКОЈ ШКОЛИ

803

на земљу доћи. То и бива кад киша пада, и она кишна вода била је пре тога у атмос®е})и као водева нара. И на овај начин највише се водена пара ив ваздуха враћа опет на земљу као вода. Пре него што је водена пара претворена у кишу, она је била у ваздуху као облаци, из којих киша и добија своју храну. Киша настаје онда, кад се ваздух услед промене дана и ноћи, или услед промене ветра, охлади; хлађење је најважнија околност. Ми можемо наразличне начине добити воду из ваздуха, само ако ваздух довољно охладимо. Површина земљина ноћу је хладнија, и ми видимо да је и мокра, и ако није ни мало киша падала. Права језгра овога предавања састоји се у томе, да се испаравање доведе у свезу са топлотом ваздуха, и поново иреобраћањепаре у воду са хлађењем водене паре. Ако се овај Факат у главноме разуме и појми, онда је тиме постигнјто баш тачно онолико, колико се једним иредавањем може учинити. У осталом, са свим је јасно, да предавању о роси треба да претходи предавању о кигаи и облацима, по што се у појави росе огледа у суптилнијем облику цела та појава, која постаје хлађењем водене паре, и претвара-

њем воде у пару услед топлоте. Без једног нарочитог предавања не могу се разложити узроци, због којих неке ноћи има росе а друге је нема, и због чега су нека тела орошена, а друга нису — за ово треба једно засебно предавање. Да се трава и вуна пре оросе, него метал и камен, то се може саопштити као један емпирички Фагеат, али кад се у иочетку почне најпре говорити о росини пошто се у то предавање не сме уплетати теорпја о зрачењу (одбијању зракова топлот, них) површина, и о разликама зрачења код различних тела. Ово треба да се покаже или у једној ранијој лекцији (пре росе), или треба са свим да изостане, па да се просто само напомене као један емпирички Факат. Суштина очигледне наставе и јесте у томеда опа увек оетаје у емциричком облику. У једиом засебном додатку разложиће се критпчки, на неколико одабраних примера, нарочитз засебности (посебне особино) у примерним (основним) наукама, и тиме ће се оне нарочито расветлити. У свези са овим ја ћу још објаснити и облике, које предавање добија услед објагањавања речи, које се у читанкама иојављују. (Наставиће се)

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ V 15 11 III О.Ј ЖЕНСКО Ј III КОЛИ ОД 1878-79. до 188:)-86. године.

Чланон 4- Закона о уређењу Ђише женске школе прописани су прпјемнп испити за оне ученице, које почињу учити нрви разред ове школе. Пријемни испити полажу се по аравилима која су о томе прописана за гимназије и реадке, и то: из Српског језика, рачуна, земљописа и историје. Оцене се дају из снакога предмета на по се. Ако ученида добије слабу оцену из једнога од назначених предмета, њој се може

допустити да ионови испит, кад за то има довољно разлога. 0 резултагу иријемних испита у Вашој женској школи имамо податке за осам год. и то од 1878—79. до 1885 -86. За иолагање пријемног испига нријавало се ученида:

У ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ 1878-79 • • 1879-80 • •

РОЂЕННХУ УОПШТЕ ВАРОШИ СЕДУ

81 111

117