Prosvetni glasnik

941

дете у 23-1)ем месецу узме празну шољу, иа из ње срче и гута, и то впше пута п свакад с веседим нзразом дица; та „игра" додази пре свега отуда, што опо још пема тачно одређеног нојма о томе шта је „пупа шоља". Дете је тако често у једно добнјало примете о суду из кога се пије, с његовом садржипом, и обадвоје ово свакад је бидо везано с пијењем, те усдед тога, иосде, оно свакад све то заједно п узме, и кад једно примети, онда оно одмах замишља с тнме и оно обадвоје друго, и мисди да свакад свето заједно мора и бити и отуда посде додази оно задовољство што дете из празног крчага идп каквог суда „спна" у празну шољу, и што пије из празне шоље (у 2 до 5-те године). Овако чине и одрасди при представљању па нозорници, ади то овде има увек неког језичног значаја; тиме се нешто ноказује другима, док међу тим, код детета, које само самцито за себе и за свој рачун такве „игре" изводи, задовољство се састоји у томе, што оно тпме производи већ усвојене („уобичајене") представе у свези с пријатнпм осећањпма, које су редативно јасне ади ипак издвоје се из магдовите масе неодређепих примета. Ове сдике у памети (сећања) дете са свим сукстанцира, узима их за истинске предмете, као шго су и хадуцинације код дудих, а то по свој придици с тога, што мдад мозак непосредно — без реФлекса — задржи (запамти) чудне утиске, те онда се сдика сећања која је од таких утисака остада у памети, због своје свежине, не може увек сигурно да раздикује од онога, што се примећује чудима у истини. На овоме се оснива већина игара, које сама деца изнадазе. Међу тпм неке дечије игре (у 15-ом до 18-ог месеца) већ показују известан интедектуадни нанредак. У ове спада она игра, кад се деца крију и траже једпо друго (нарочито у 17-ом и 18 месецу) и посде са овом сдична игра тражење, у којој деца сакривено дугме, кодач иди што друго треба да нађу (у 15-ом месецу). Веџбањем у оваким играма, где деца имају да траже намерно скривене познате предмете, може се интелигенцаја маде деце лако попети до врло великог степена, тако, да она при к Р а ЈУ ДРУге године већ разумеду многе простије „мајсторпје" в обмане, које се хитрином и умешпим покретима производе, као што је на пример, она да нестане карте.

Међу тим, пошто сам овака веџбања био прекинуо некодико месеци, па их ионово предузео с дететом, могао сам га опет обмањивати, као и ире. Лакоћа та, с којом се деца могу обмањиватп, много више долази због недостатка искуства, него због педостатка разума. Дете од године и по узме некодико листова п даје их овци илиједену, посматрајући непознате животиње с неким идашљивим изненађењем. Носле неколико дана дете то види зебу, која скакуће преко пута, и одмах кида траву и даје јој, мислећи, да ће и зеба узети из његове руке ону трав\ и нојести. —Ово самја са свим тачно посматрао на моме детету, као ц Сигисмунд') на своме. — За такав рад дете се не може назватп „гдупо"; јер у овоме поетупку види су само незнање, недостатак искуства, п такав детнњи рад није никако нелогичаи. Гдуиим могдо би се назвати дете само у оном случају, кад оно не би умедо да направи разлику између тих животпња, које је хранидо, кад не бн, дакде, познадо да зебаније овца ни јелен. Дете од 2' 2 године узима само џепии часовник и држи га најпре на девом па онда и на десном уву, и обадва пута присдушкује, на за тим вели: „часовник иде и оает иде", и за тим чисто раздрагано окреће се, и прстом показујући на дуварски часовник, узвикује. Ћ И овај часовник иде", Таква самостална нндукција с раздогом се може сматрати као један знак детињег разума. Јер дете је, истина, куцање часовника често нримећавадо и гледало на ведиком часовнику како се шетадпца креће, алн опет треба ведики степеп апстрахирања па да се појам „часовник ради иди иде" спојн и са видљивнм кретањем шеталпце, од које се не чује кретање, и .а куцкањем џеиног часовника, које се истина чује, али се не впди. Да се моћ аастрахирања, и ако још у врло несавршеком степену, јавља још у првој години детињег живота, но мојим посматрањима стоји као пзвесна ствар. Мадо дете (одојче) заочи неку оддику илп особину, која му је особито уочљива, на нример бео пзглед млека. И сад „издвајање" иди „анстрахирање" састоји се у томе, да се ова особина издвоји

') Он је пре Нрајера издао једно дело о разиитку детега у ирвим годинама. Преводидац. 111