Prosvetni glasnik

9 40

родна последнца од првог искуства. Најпре дете добија у исто време прнјатав (мдечнн) мнрис и иријатан укус заједпо, и опда оно после мисли, да се свуда мора осетити и пријатан укус, где се осећа пријатан мирис. У 17-ом меседу дете још није одвојило цојам укуса од мнриса, него су му обадва та иојма један: мирис — укус. Утисди који се добијају преко ува, обично се раније разликују од осгалих утисака, а памћење тих утпсака обично настаје доднпје. Но ипак деда, која су примљивија за музику а веџбају се у томе још из малена, могу да запамте н мелодије још у ирвој годпни свога живота. Једно женско дете, коме су иевали неке Фребелове песмиде н уз то иоказивади и нокрете руку н погу, који с песмом иду, умело је већ у 13-ом месецу свога живота све те покрете без погрешке да извршн само кад му се ма шта од тнх несмида почне иевати или кад се ма н један део само нзговори. Овако рано и овако сталне асоднјадије покрета са нриметама гласа могу само онда деца правити, кад имају интереса за такве ствари, т. ј. кад им се пажња често н трајно обраћа н концентрисава на оно што треба у свезу да се доведе. Исто ово дете могло је у 19-ом месецу не само да пева с другнма своју омнљену несмнцу „ко ће у војнике', него је било у стању да наставн несму, ако би га ма где нрекинулн у невању. Истина, у овом случају није ишло баш са свим течно, али је опет било лако разумљиво. Али овде сем памћења н пажње мора се узетп у рачуп и наслеђе, пошто ће се наћи читавих Фамилија, које таквога талента ни мало немају, и других, у којимасу сва деца талентирана. Оваким радовима инкако се не доказује да дете има већег разума, пего само јаче * намћење н већу снособност за довођење у свезу (асоцијације). Али ове осоцијације ннсу логичке природе, него само дресуром добнјене навике, које чак могу сметатн ннтелектуалном развнтку, ако их буде сувише много. Јер већЗзбог самог времена, које се мора употребити за оваке тековине, може се спречаватн рано образовање самосталиих нредстава. А сем тога, оваке су вештачке асодијације скоро без пкакве користи за духовни развитак. И већ из овога разлога не могу одобрити оне

нарочиго у Иемачкој доста распрострањене претераности Фребелове методе, по којој се занимају мала деца.') Детиња логика у почетку оперира, наравно с много већнм појмовима по обиму, и за то миого сиромашнијим по садржини, него одраслнх ; с нојмовима, дакле, које одрастао никако више и пе образује. Али опет дете са свим логички ради, и ако је при томе доста неумешио . Да наведемо неколико примера, који ће нам то објаснити. Одрастао, пошто запречи кључаницом, врата, неће одмах пинкати рукама да види да ли су са свии заиречена; а дете одједне године чим гурне кључаницу (риглу) да заиречи врата, оно после пипка пажљпво да види да ли су доиста закључана. А тако оно чини с тога, што још не разуме свезу врата са кључаницом. Јер и у 18-ом месецу дете покушава са сваким кључем, који добије у руке да откључа сто, т. ј. ону горњу даску. Међу тим у 12-ом месецу и ако гледа и пина затвор било на столу или вратима, оно се и не сећа кључа, нити разуме једну једиту реч. Одрастао ће најпре видети да ли има воде у кропионици (канти) на ће онда почети да залевацвеће; а дете од једнеи ио године које Је видело како се ноливацвеће, особито се задовољава да и с празном кропионицом иде од цвета до цвета, п да на свакн нагне кропионнцу, као да га, бајаги, залива и као да вода постаје само кад се кропионица нагне. Код детета је појам „кропионица" исто оно што и „ наиуњена кронионица" ; јер оно је најпре уиознало прву. Миоге ствари од онога, што се у првом детињству нриписује Фантазији, највише ностају образовањем овако нејасних појмова; оснива се дакле, на томе, што дете у овом времену не може да свеже сталне и најважније знаке у јасно ограничене појмове. Што ') Фребелова метода шг шегова Забивишта (Дечије башге) још пиоу код нас добро познати и с тога је добро да имамо па уму, да Прајер овде говори прогиву иретераносги, а не протииу само Методе н Забавишта. А у томе ће му сваки одобрити. Фребелова Забавишта имала су, и данас по негде имају неких недостатака, којих је сваки дан мање. Алн ти недостатци и претераноетп долазе од недовољне педагошке спрсмо, а не од Фребелове Методс.