Prosvetni glasnik

СТЕ11ЕН0ВАЊЕ И К0РЕН0ВА1БЕ

У толикој мери зависи цео карактер цивилизације од правца у образовању и од наставних принципа ... На питање дакле, који сујезици важнији у настави — класички или модерпи; на пи-

тање, може ли бити наставни принцип „класицизам": одговор је већ одавно стављен. Сеитембра, 1886. године, Београд. Ал. М. Станојевић, ФИДОСОФ.

СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ НЕК0.1ИК0 ЛЕКЦИЈА ИЗ УПОРЕДНОГ ПРЕДАВАЊА ТИХ ОПЕРАЦИЈА Написао СР. Ј. ОТОЈНОВИЋ ирофесор математ. у београд. гимназији (Наставак) в) Одношаји између корена и излошитеља 18.

његов степен:

Ако је ^ скраћени разломак, онда је (п Цута) (п нута) '

| (! \ л а . а . а . . \1Г Ј = = ђ.Б.Т.Т

и тада са ни један чинитељ именитељев не ће садржавати ни у ком чшштељу броитељевом, јер су а и Ј) релативно просги бројеви — несамерљиви. Дакле се разломак п а р не може ни скратити, нити се а може иоделити са ђ". 0 тога ое може ноставити иравило : Стеаен разломка остаје оает разломак.

Ако се тражи кореи из скраћеног разломка: он не може никако бити цео број; јер ако се нретпостави, да је цео број, онда, кад се стеиенује кореновим изложитељем п, даће опет цео број а никако разломак. С тога имамо иравило : Еорен разломка не може никад бити цео број. Но он није навек ни разломак, већ П П само онда, кад су корени р/~ и \/\Г сваки за себе цео број.

19.

По нојму степеновања јасно је : да је стеаен из целог броја оает само цео број. Евадрати целих бројева називају се квадратни бројеви, а кубови целих бројева кубни бројеви. И уопште, цели стеиени целих бројева називају се стеаени бројеви. Тако би се ред стенених бројева могао преставити :

Ако се тражи п-ти корен из целог броја а : а 1 /а, иа ако је а п-ти стеиен ког броја из реда: 1", 2", 3", 4". . . . к", (к + 1)°. . . . онда је и тражени корен цео број. Но у противном случају не може бити цео број, н. нр.