Prosvetni glasnik
418
гђца Милева Јованови&ева, учитељида I и II разреда ж^нске гаколо јалијсве. у III и IV разред женске школе на Источном Врачару, 4 Јуиа ове године, по потреби. у нишком окгугу : гђца Милева БрајковџКева, учитељица 111 и IV разр. женске школе на Источном Врачару у Београду, у I одељењо III разр. женске школе у Нигау, 4 Јуна ове год., по иотреби. гђца Даринка ЂурковиКева, учитељица I одељења III разр. женске школе, у I одељење I разр. исге школе, 4 Јуна ове год., ио нотреби. Разрешен је: у пожлревачком округу : г. Антоније ЧоашевиК, учитељ у Рековцу, 19 Маја о. г., ИБр. 5716. но молби.
1\ Миннстар Лросвете и Црквених Послова уиутио је следеИе аисмо Високоиреосвештеном Архијеиискоиу Београдском и Матроио тту Србије :
р осподине, Чим је стара срнска држава ночела, на кренким основама народног јединства, подизати се, одмах је и Православна Дрква у срнској држави ночела на се узимати карактер народне Цркве у многоме иогледу. 'Га околност била је од неизмерне важности и културне и иолитичке но Историју српског народа. У истини може се рећи, да је Иравославна Црква у српској држави, узевши на се тај карактер, исто толико утицала на самосталност и крепкост српске државе, колико је самосталност и креикост срнске државе утицала на самосталност и дубљину корена Православне Цркве у српској држави. Од колике је важности била та узајамност најбоље је ноказано дугом и истрајном борбом српскога народа од Видова-дне 1389. године до данас. И ако, због разлике у времену, може се чинити да су данас и прилике различне; те да таква блиска узајамност данас не би могућна била, нити би од онакве важности могла бити ; — држим, да ћете Ви бити у овоме сасвим мога мњења : да данашњи ноложај српскога народа, и ако у другим облицима, у многоме је сличан ономе, у коме су га затекли Отешан Немања и његов велики
син, а велнки српски светитељ и учитељ, Св. Оава. Православна Црква у Србнји може и данас имати, и треба да има, исто онако ејајан задатак у развоју и ујемчењу државне и народне, иолитичке и културне, крсности, као што је имала у пређашњим и сретним и несретним данима српскога живота. За то јој, нак, на нрвом месту, треба узети на се исти онај — народни — карактер, који.ју је и довео некад у ону блиску узајамност са развојем политичког и културног живота народног. На том путу, на прво и најзнатније место долази језик литургије и књижевности цр : квене. Одмах за тим, достојан иоложај и видик Срба — светаца, поборника ширења и крепкости Православне Цркве међу Србима. Мислим да је излишно нарочито преиоручивати Вашој пажњи колико би од овога добила Православна Црква у Србији, и колики се политички и морални развој народа српског ујемчава таквим карактером Цркве. 0 тога ми је част изјавити, у име Владе Његовог Величанства, да је Министарство Просвете и Црквених Послова вољцо при ■ помоћи све труде да се та благодатна узајамнаст што пре постигне. Молим Вас, дакле,