Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНОГ САПЕТА

419

да изволито поднети првом састанку Архијерејског Сабора ове предлоге, — а на име: а) Да се све верозаконскн и црквенослужбене књиге Православне Цркве поврате на словенски језик сриске редакције. За извршење тог носла, добро би било да Архијерејски Сабор одреди трц учепа лица свештеничка, која ће, са ученим људима знаоцима оба језика, које буде Министар Просвете и Црквених Послова одредио, сасгавити нарочиту комисију за нренисе тих кшига; које ће, но свршеном послу, поднети Архијерејском Сабору на прегдед и благослов. Те књиге печатаће се у КраљевекоОриској Државној Штамиарији; и сваки егземплар носиће заиис: да је прегледан и благословљен Архлјерејскии Сабором. Оног дана, кад те књиге нечатане буду, замениће' ее све верозаконске и црквено - службене књиге, у свима православним црквама и манастирима у Србији, тмм књигама; и од тад, забраниће се свегатенству Православне Цркве у Србији служити се, при чинодјејствима, другим књигама, — а евима и свакоме: продавати и у опште раетурати их по Србији, б) Да ее Светитељи - Срби Правоелавне Цркве у Српској Цркви јаче и истакну као заелужни светитељи за Православну Цркву

међ Србима, као што и јееу, — и да се памет ирестављенија њихова има прослављати, у свима православним црквама и манастирима у Србији,као нарочито заслужних светитеља; и у календару тако обележе: као нарочити празници Сриске Православне Цркве. Дани памети престављенија светитељаПравославнеЦркве осталих народноети, да се наново прегледе, оцене, — и обележе као олшти и обични празници Православне Цркве; с нарочитим ногледом на предања Српске Цркве. И тако израђен календар Православне Цркве у Србији да се поднеее Министру Просвете и Црквених Послова на преглед. Мислим да бих, по успешно и скоро извршење овога носла, пмао места замолити Ваше Високопреосвештенство да ово моје писмо иретходно изволите у ирепису саонштити свима члановима Архијерејског Сабора. Изволите примити, Господине, и овом приликом, уверење мога високопоштовања. ЦБр. 637. 29. Маја 1887 год. У Веограду. Мшшотар Просвете и Цркиених Послова Мил. Кујунџи^ с. р.

Записник Главног Просветног Савета

€АСТАНАК СССХХХТ1 17. Аарила 1887 год. у Веограду Били су: иредседник Ст. Д. ПоповиЋ; редовни члапови,: др. Ник. Ј. ПетровиЋ, Јов, ЖујовиЋ, Ђ. Козарац, Љуб. Ковачеви-ћ, Моичило ИваниЋ, др. Милан Јованови, ћ, Ар. Н. Милаш, архимандрит; иапредни чланови : Др. Љуб. Неди-ћ, Коста Црногораи,, Жив. ПоповиЋ, Бор. ТодоровиЂ, Ср. Ј. Стојкови-ћ, Никола ПоповкЋ, и Марно Антонови-ћ. Деловођа и ванредни члан, Мил. Маркови^ћ. На дневном је реду: иретрес питања о реформи средњих школа, наоснову компсијског извештаја. Председник Савета, г. Ст. Д. Иоиовић, отвара еастанак и у своме говору представио је нут којим је ишло ово нитање о реФорми средњих школа и стадијум у коме се сада налази.

Даље, изјавно је жељу пред Саветом, да се на овоме састанку не говори о ситнијим питањима, већ о начелном решењу нитања, које се у томе састоји : хоће ли наше средње школе нмати кдасични или реални правац. За овнм нредседннк нозива г. Ђ. Козарца, члана одборске већине, да у главноме изложн разлпку између мишљења већине и мањине одборске. Ћ. Еозарац узима реч и вели : да се та разлика види из самога извештаја, те по томе није потребно да се то објашњава. Председник Савета узима нечатан извештај већине и мањине одборске и чита и једно и друго мишљење заједно са разлозима, којима се исто мотивише. У исто време прочитан је и наставни нлан, који предлаже 53*