Prosvetni glasnik

ЖЕНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У НЕМАЧКОЈ

437

стио и вођење 'трговачких књига, Уо1к8ТО'1> сћаЛ, КгапкепрПе§е, ВисћИаИеп ип(1 Каићпашбсће СоггезропЛеп/. Овп предмети треба да се цредају у МШе1 шк1 «е№егћНсће Еог1ћИ(1ип§88сћи1еп. б.) Међу иросветиим заводима, впше женске школе треба да стану у ред с мушкпм гимназијама и иарочпто с реалкама, али ипак треба да буду беЊ&МапсПде шк1 е1§епаг11§е, то јест треба да чпне потпуно самосталан и особити тип виших (ио рускоме средњих) школа п по предмегима и нарочито по на чипу иредавања Ако би се оне уредиле сасвим по шаблону класичких гамназија и реалних школа, то би бпло за женско образовање врло оиаспо, еписћзеп с1ег ћбћегеп ј \1Мсћепзсћи!е беГаћгеп ће(1гоћ1Јсћз1,ег Аг1 Ови иаучпи заводи треба да су под надзором Министарства Просвегз. в.) Непосредна управа над вишом жепском школом,треба да се нреда директору, који ће се бирати између опих, који су академпски образовани и који су положилп испит рго 1'аси11а1е ЛосешП и рго гвс!ога1и. г.) Предавачи да буду академиски образована учитељи и учитељке које су положиле исиит 1иг ћбћегп 1Јп!ег 1сћ1. Овим учитељ" кама), не само што треба донустптп да предају, но то треба и тражити и желети, особито у нижим п средњим разредима за предавање историје, геограФИЈе, и страних језика. У нижим и средњим класама могу предаватп и семинарски образовани учитељи. д.) Потпуно организована виша женска школа треба да има седам правих разреда с годишњим течајем, и три ирипремна или елементарна. Сви се разреди деле ва три одсека. (НаирМи{'еп): елементарни (X, IX, VIII), средњи (VII, VI, V), ц виши (IV, III, II и I.). У први ирппремни разред примају се деда, која нпсу млађа од 6 годпна ; у нрви средњи деца, која пису млађа од 9 година и т. д. У елементарном одсеку не треба да буде више од 24 часа недељно, у средњем и вишем не више од 30, рачунајућп ту и гимнастику, певање и женски рад. Овде је конФеренција обратила пажњу на то, по што се све у главном треба да учи у школи а не код куће, да домаћи радовп у елементарном одсеку пе пређу један час, у средн>ем 1 '/ 2 час. а у вишем 2 часа (недељно).

!).) У вишим женским школама нредају се ови нредметп: 1) закон божји, 2) немачки језик, 3) франц. језик, 4) енглески језик, 5) аритметика, 6) историја, 7) геограФпја, 8) јестаственица, Физика и хемија, 9) певање, 10) краспоппс, 11) цртање, 12) гимиастнка, 13) женски рад. Сви су ови нредмети обавезни. КонФеренција је још показала у оиштим цртама шга ће се и колико ће се учити од онога, што треба да се учи, а тако исто означила је и цел, ради које ће се што учпнити и нредавати. 11оред тога су вајмарски збор и берлииска конФеренција обратили нарочито нажњу на то, да у вишим женским школама каквоћа научнога матерпјада н метод нредавања, треба да буду сасвим друкчији, него У мушким гимназијама, да треба да буду више ирема духовној природи женскиња и њнхову позиву. У онште, карактер наетаве у вишим женским школама, треба да буде иоглавито васпитпи, ет еггећеп(1ег Ш1егг!сћћ; речју — женскиње не треба да се васиитава онако, као што се васнитава мушкиње за мушки иозив. Одлуке вајмарског збора и берлинске конФеренције биле су основа за даљч развој и усавршавање вишега женског образовања у Немачкој. Колико су ове одлуке одговарале назорима већиие немачких педагога, п колико је питање о женском образовању у духу ових одлука запнтересовало немачко образовано друштво, видно показује с једне стране то, што је у Наир1уегеш 1иг (1аз (1еи1всће Л1 а(1 сћеп8с(Ш1 \уезеп, друштву које се саставпло да изради појединости за наставу у вишам женским школама, било 1880. године 2300 чланова , н ово се друштво делило на 14 одсека п иокренуло је прекрасно уређиваии и данас врло распрострањени орган 2зИ8сћп1(; 1иг \уе1ћПсће В111ип§ ; с друге стране — немачки градови иочели су се надметаги један с другим у подпзању раскошних, са свим према нотреби удешених здања за више женске школе тако, да је у релативно омањим градовима, као штојеДанциг, здање за вишу женску школу стало 500 хиљада марака. Осим тога су већину тих школа узеле под своју заштиту, краљица Августа и престолонаследница Викторија. Протоколи ^егет-а, богат су материјал за сва научно-васпитна нитања у вишим