Prosvetni glasnik

ИЗВКШГАЈП НЛДЗОКШША ОСНОВНИХ ШК0.1Л

тавнику сву бригу с врата, он је задовољан ако му ученици науче оно што је у књизи. Сви су слабији наставници — хвала нек је учебнику — исцрпли нрограм, док. ваљанији тврде да је то немогућно. Познав. Природе учи се нанамет. Набројати делове тела животињег, корист или штету које човек има од извесне животиње, колико која има зуба; побројати' делове у биљке; казати какве је боје који минерал, с напоменом нашто нам служи, и све го изговорити, ништа не мислећи и не посматрајући: није ништа друго него губљење времена. Говорити о коњу и показивати га на Шрајберовим сликама, кад га можемо из школе кроз прозор видети, то је или неразумевање посла, или бојазан да дете не заборави поменути „да је реп обрастао длаком" и да ли му је ноглед „слободан и паметан" или „глуп", као у овце. Где-где је настава очигледна: спремљене су биљке и минерали, о којима се учило. Ту већ иде боље, чује се по нешто и о храни, о начину живота и плођења код животиња и биљака, о неговању домаћих животиња, и причају се разне причице у којима се указује на разум код животиње, на верност и љубав домаћих животиња према своме господару ; упоређују се животиње једна с другом. Најважнијем одељку: познавању и нези човечијег тела понајмање је пажње поклоњено. 'За грдну је осуду кад у школи видите децу с нечистом главом, по врату и по енази ухватио ее чи. тав слој блата, руке прљаве, испуцате, а у школи се говори како треба тело и главу чисто држати, измивати се и купати се. Христове приче са вешто изведеном моралном поуком треба да нађу места у основној школи. Али, ако и ту провирује механизам, онда неће бити користи ни од њих, као што је некорисно набрајање: да се је тај и тај еветитељ родио у извесној области и варогаи у Азији, да .је један распет на крст у Риму, и колико је и каквих мука

који претрпео. Већином се ово учи механичкп, а кад се још узме на ум овај број имена и место на истоку- и у Азији, и то за децу I. и II. раз., која се тек почињу упознавати с најближом околином .— онда се мора признати да је ово непотребно за основну школу, бар за нижу. Словенски се чита готово у свима школама нодједнако, јер еви учитељи сматрају овај предмет као један намет, на слабо п обраћају пажњу на њега. Текет је у мало школа тумачен. Имао сам већ нрилике изјавити овим нутем овоје мишљење о цртању нри којем н сад оетајем. Велика је штета што се цртању ноклања мало пажње. Депше и кориеније забаве за децу не може, чини ми се, ни бити него што је цртање. Овако дете воли да црта; треба га само упутити. Наши еу наставници неспремни, већина их никад није ни радила цртање, а, оптерећени радом, остављају деци да сама, обично нред ислит, нашајЈају по неколико листа у цртанкама. Наставници не умеју да оцене колпка би корист била и по наставу од цртања, а олакншца и но њих саме. Л.епом писању у неколико школа поклоњено је толико пажње, да је милина погледати пропиее и прописнице ученичке, чисто би човек рекао да их је једна рука писала, толикаје сличноет ностигнута у писању. Кад се хоће, много се може урадити и овде. Није свуда тако ; где се је год Депо Писање сматрало као „узгредна ствар", ту се оно пре може назвати сваким другим именом, еамо не лепим писањем. Гпмнастика је сведена на војно вежбање. Ја немам ништа нротиву тога, а и успех је у опште добар, али мислим да то није довољно. Поред војеног вежбања био би веома користан рад еа ђуладима и на гимнастичким справама. Само су две школе набавиле ђулад за гимнастику, и то сад пред испит, па није 1 ништа с њима ни рађено. После дугог, уко-