Prosvetni glasnik

извештаји надзорпикл основиих шкојл

717

од 30 књига, а у некима има истина и по 2—3 стотине, али их често више од половине немају никакве вредности. Држава треба да се постара да насгавнику даде могућности ва рад. Много је прече дати наставнику ваљану ручну књжгу, из које ће он моћи припремати материјал за предавање и обратити га како ваља, него нисати учебнике. Ва уређење књижница понављам раније предлог свој: да се у министарству састави списак потребних књига, па да се нареди општини да у најкраћем року мора набавити оне књиге, којих не би имала школска књижница. Онштина би дужна била у годишњем буџету етавити извеену ци®ру на набавку и новез књига.

ченог, седења у загушљивом ваздуху у учионици гимнастика под ведрим небом освежиће малаксале и заморне ученике. Певање. У неколико школа слушао сам лено, хармонично певање и црквених и световних песама. На више места права је дерњава место певања. Немарљивост наставничка заслужује осуду и овде а још више је за осуду кад наставник отворено изјављује да своје ученике није ни учио певању, било што ни сам не уме певати, било са чега му драго другог, У женским је школаи г мало лакше и постићи бољи уснех из невања него у мушким. Женски рад је у свима школама добар, учитељице су се држале програма. II. Олабо се обраћа пажња на васпитну страну у нашим основним школама. Свакога мора дирнути она непажња, неред, немарљивост, нечистота, што јако пада у очи, ако се у школи пробави мало дуже времена. Ученик долази у школу, не водећи рачуна о времену, прљав, неочешљан, заборавио израдити код куће задатак, а учитељ то пропушта ћутке или даје какав савет који пре може одвести ученика на сваке друге мисли него на то, да увиди своју иогрешку и да се стара да је више не учини. Какав је учитељ, такви су и ђаци. Код уредна, вредна учитеља, који с вољом врши свој посао, неће се ни на ђацима видети побројане мане. Дете се и невољно угледа на старијег, а ако му учитељ неће послужити за ваљан углед, онда не знам ко ће. Није крива сама кућа што је дете неваспитано, нануштено; има ту и школа свог удела. Учитељ може много да уради и на овом пољу, само ако хоће и ако уме. III. Сиромашне су, лоше уређене, школске књижнице. Има школа у којима нема више

IV. Тешка је мука с оваким школским одборима. У одбору су већином неписмени људи који немају ни нојма о школским потребама. Чим се затражи какав новчани издатак, одмах се решава да се то остави „за доцније", јер општина нема новаца. У варошима је готово горе него по селима. Нигде нећете наћи у школ. одбору образованијег, школованог човека. Ако је још председник школ. одбора немарљив или неуредан, онда је штета што је школски одбор заменио некадашње старатеље. Има школа у којима је преко целе године држано 5—6 састанака одборских, па, и ако је донесена каква одлука, није извршена. Само је у једној између 15 школ. ошптина наплаћивана новчана казна од родитеља оне деце која неуредно долазе у школу. Учитељи су дужни да се жале на неуредност школ. одбора, и они то не чине. Није тешко погодити узрок томе. Председник има власт да казни учитеља, на ако још до ро стоји с капетаном — а то је већ по правилу — или ако је председник још случајно и посланик, учитељ не сме ни писнути. Ја сам се потпуно уверио о овоме што говорим, •и извињавам учитеље што нису вршили горњу