Prosvetni glasnik

О КАРАКТЕРУ И ОБРАЗОВАН.У КАРАКТЕРНОСТИ

суђивању туђих дела ; па себичиост у тековини и несавесност у вршењу дужности ; иа иодмитљивост у служби и саможивост у друштву: на иесолпдност у обећањима и неноверљивост у заједничким иословима ; на употребу непоштених средстава, и у епште — на лабавост и недостатак моралног карактера. При том се упоређује садаиши друштвени живот са жввотом нашега народа у ирошло• сти, те се валази, да ире беше више патриотизма и родољубља, више одушевљења и пожртвовања, више искрености и љубави, више поверења и слоге, више јунаштва и карактерпостп, више савесности и побожности него ли сада. А нарочито се упоређује први рат за ослобођење од 1804. до 1815. годпве с другим ратом за ослобођење од 1875. до 1878. год., па се каже, да је у првом рату бпло много више одушевљења и храбрости, него у другом рату, и ако онда не беше готово нпкаквих школа, а сад их има мсого, и онда беше у народу врло мало интелигенције, а сад је има доста. Још се каже, да су стари пародни обичаји били бољи него садашњи закони, идаје ондашња природна простота била кориснија него садашња образоваиост. Стари чиповниди, вели се, радили су по природном разуму — боље него садашњи чиновиици но писаним законима. Стари свештеници нмађаху више осећања и карактерности, а садашњи имају више зиања и стр)чне спреме. Старији учитељн имађаху више вере исавесности, а садашњп имају више научног знања н педагошке вештине. Стари војници имали су више храбрости и практичност иогледа, а садашњи имају више дисциплине и теорије. Пре је породични живот био прост и солидан, а сад је слободан и лабав. Онда беше више новерења у саобраћају, а сад има више облвгација. У старо време не беше данашњих политичких странака, али онда не беше ни толико страсности и нристрасности, и не беше продавања свога уверења за коју стотину динара. Пре су књижевници нисали из осећања унутрашње иотребе и из одушевљења за народну просвету, а сад пишу махом зато, што се то „рентира* ; онда се писало за народ, а сад се пише за — новац. Пре је аукторитет вредео много, а сад не вреди готово ништа. Пре су људи веровали у неке светиње, а сад многи не верују

нп у своју савест (јер сад је све — егоизам)! Некад су »избраници народни" бивали мученнци за своја начела, а сад су често шиекулантн за себичне рачуне, и т. д. Такви и тима слпчни ирекори чине се садашњем друштву, које као да је у свима класама и слојевима и нагиега народа обузео неки материјалистички дух, а па штету пародне образованости и народног гЈЈедињења. У исто време чују се жалбе и на неусиех школски, нарочито у моралном погледу, и то не само код пас, пего и у другим образованпјим земљама, те тако пзгледа, као да је то нека општа струја и као да је „дух времена" сада такп. — Тако, махом се жале људи на то, како садашња омладина мало има волл за рад ; како се бави више полптиком него науком, и у опште како слабо учи ; како су многи ученици распуштени и раскалашни, дрски и безобзирни ; како ннкога не поштују ; како немају респекта и страхопоштовања ни према којој светињи ; како се пре времена одају уживању сваке врсте, те тако упропашћују здравље телесно и духовно ; како се не одушевљавају за науке и вештине као такве, него их уче само због будућег положаја и због материјалне користи ; како нпсу довољно задахнути патриотским осећањпма, и т. д. И овде се прави иоређење нзмеђу пређашњег п садашњег ђачког живота, на с'е каже, како су некад учепици задобијали знања с великим трудом и муком, а сад им је много олакшано, на ипак су некад више учили и више успевали него сада. Пре су се у школи мучили ученици, а сад се муче учитељн. У старој школи беше дисциплина и нреко мере строга и тиранска, а сад је често и сувише блага и лабава. Пре је аукторитет наставнички вредео много, а сад опет — мало. Ире је омладнна носила напред заставу народног ослобођења а уједињења, а сад хоће и да увмакне, или хоће да иође за другом каквом (страном) заставом. Пре су се школске дружине одушевљавале више за народиу нросвету, а сад више за народну (или бољерећи — своју) економију. Пре су ђаци бирали струке нрема народној потреби и према својој склоности, а сад их бирају ирема том, шта се лакше учи и шта се боље исплаћује. Ире су уживали више у бескорисним забавама. Пре се учило само оно, што је класично и