Prosvetni glasnik

728

О КАРАКТЕРУ И ОБРАЗОВАЊУ КАРАКТЕРНОСТИ

ранин нрема млађша и у исто време улшшца према старијима; не обећава много, али што обећа — то изврши тачно н верно ; не мења своје нонашаае, кад нромени положај ; он је једиак, био сиромашан илн богат, био уваЈкеа и слављен или превнђен и заборављен, бно у лнчном нлн у обичном друштву ; он ^е држи верно својих начела н своје савести, а не савија се нрема каквим себпчним интересима тамо и амо, као грана према ветру. 5) ДргЈжевност, нримљивост и нрилагодљивост према утпсцима из друштва, којп наазнвају морална осећања, а особито осеЛања сажаљша и љубави. Где нема тога, ту не може бпти ни активн/ г учешИа у моралпом раду ; а без тога је карактер саможпп и себпчан Овакав човек нзбегава, мрзи и презире друштво; а ако га тражи , онда му је оно само средство за егоистичке цели. 6) Мојаална слобода или слобода савести, у којој владају начела доброте и иравде, ирава и истине, — бпло то у облику идејала или као чисте идеје. Где нема те унутрашње слободе, ту владају разнп нагони и накдоности, жудње н страсти. — Ова особина даје карактеру праву, моралну садржпну, и по н>ој се цени част човекова. Према томе, човек морилна карактера разуме туђе стаае н осеКа га бар прнближно онако, као да је то његово унутрашње стање; он је слободан у одлучнвању на рад, где вал>а номоћи другои човеку ; он је сталан у тој одлуци, н енергичан и издржљив у извршењу исте ; он је доследан сам себи свуда и свагда, јер води рачун о својим обећањима и дужностима, и понаша се —- у колико је то могућно — једнако кроз цео живот и у свима прилнкама, без обзнра на друштво и положај, којн он или други ко заузима. Но овоме, ако знамо главне карактерне црте некога човека, онда можемо у нааред доста поуздано судити о томе, како ће он радити, нли како би радио у нзвесним конкретним случајима. Од тих тест црта карактерности моглн бисмо уврстиги : самосталност и одлучност у активност. сталност и сдедственост у разумност, а дружевност и моралност у осетљивост карактера. Кад норедимо бројно разлнчпте изразе, који су горе (у почетку овог одељка) наве-

денн за обележавање разноликих карактера, онда налазимо, да се карактерн означавају највише ао осеКањима дружевности и моралности; а ово се највнше и ценн у друштву. Према томе моглн бисмо судити, да емоционалних (осећајних) карактера нма у опште више него интелектуалних (разумннх) и волиционалних (вољннх, енергичнпх, или актпвннх) карактера. Из овога се види уједпо и то, да је индивндуалпи карактер једнострано развијен ; јер свакн човек нма по неку особеност пли особитост, којом се разлпкује од другихљуди. (Ако јета особитост необична у нзвесном друштву, онда се назива особењаштвом). — Само идејалан карактер, или нормалан карактер здрава и потпупо васпитаса човека садржавао би све горе поменуте црте у аодједнакој мери. III. Сад да видимо, од чега зависн развитак карактера. На развитак карактера утнчу : 1) Раса и народност. И ако су сви људи у главном једнако организовани, онет се и у телесном и у духовном иогледу разликују један од другога, тако да нигде немају ни два човека потпуно једнака, нарочито у духовном погледу. Главне разлике представљају расе, племена н народности. Према томе разлнкује се и карактер, не само по моралној садржини, него и но осталим — више Формалним — цртама (као што се то оиажа и у самом језику разних народа). Тако н. ир. Словени у опште имају питому, голубљу нарав и тих карактер, у ком као да превлађују осећања. Међу њима одликују се н. нр. Срби храброшћу, Гуси иобожношћу, а Сдоваци и Бугарп трпељивошћу. Од других народа, Французи су ноносити, Италијани нргави, Немци хладни, Енгдези и Јеврејп нрактични и шиекулатнвни, Турци Фанатични, и т. д. 2) Култура и цивилизација; а нарочито општа образованост и рад, социјалне установе и закони, морал и обичаји, књижевност и уметност. Ирема томе, карактер читавих народа може бити образован н питом или необразован и дивљачки. 3) Пол. Мушки је карактер у опште друкчнји, а жснски друкчији. Тамо превдађује