Prosvetni glasnik

О КАРАКГЕРУ И

активност, удружеЕга са разумношћу, а овде вдадају више осеКања. Где жена трпи и сноси, ту се човек бори и брани. Ну може се изузетио наКи по који мушки карактер међу женскима, а женски карактер међу мушкима »(јунак нод ианучом)". — Те раздичности у каракгеру долазе од Физнолошко -исиходошких разднка оба пола н од утицаја различнтих прилика и околности. 4) Уређене цндивидуалне особине, куда долазе и већа иди мања споеобност за развијање и тиленти. За то се каже : какав отац — такав син, и, каква мати — таква кћн. Иа ипак се деси, да отац јунак има сииа плашљивца,и карактерна мати — неваљалу кћер; ну томе има других узрока. — И карактер се у некодико наслеђује , али се може знатио изменити у течају живота, нарочнто васиитавањем. 5) Темаераменти. Холеричнн и меланхолични темпераменти називају с ејаким, а сангвиничии и Фдегматични слабим темпераментима. Према томе, ко је какве нарави, бзће јака иди слаба карактера. Од темперамепата завнсн и то, хоће дп човек бити дружевног или особењачког карактера, хоће ли бити весео, шаљив и досетљнв, или противпо тоне, и хоће ди бити брз или саор у перциповању н аперцииовању утисака и у реакцији воље иа нсте у раду ; јер су ходерични п сангвпнични темпераменти у том погледу брзи, а меланхолични ц Флегматични спори. 6) Телесни састав и стање здравља. Друкчији ће бити карактер у човека јака сасгава п потпупо здрава, него у слабуњава и бодешљива човека. Од тога ће највише зависити активност. То зпамо из искуства, да сдаби људи немају довољно одважности, еиергичностн и издржљивости у раду, јер немајуза то довољио снаге. Пу с друге стране зна се ц то, да, ко није никад патио и није искусио добротворне иомоћи сажаљења, рођачког и [гријатељског, тај може лако иостати човек тврда срца и саможива карактера. (За славног словепског педагога. Ј. А. Коменскога каже се, да је опа његова нитомост и фидантропска доброта имала и физиодошкопатолошког узрока: био је болешљнв). 7) Економско стање и намиривање органских иотреба. — И велико богаетво и велико сиромаштво "тичу обично штетно на развитак ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

КАРАКТЕРНОСТИ "2 9

карактера. Богаташ се радо одаје лености и нераду ; а сиромах мора да уложи сав труд и рад за набављање иасушног хлеба. Обата стања стварају често етрасне карактере. свези с тим стоји и образовање нзвесних особењачких карактера, којц се налазе често код самаца, калуђера и старих девојака. 8) Физичка средина, где човек живи. Да ли човек живи у топлом, пди хладном, иди умереном ноднебл 3 у, у ндапинским пределпма или равпицама, но стенама и пустарама, иди поред мора, језера п ведиких река, на родном иди иеродном земљншту, у варошима или селнма, у здравим, или мочарним и магловитим крајевима, — од тога ће такође зависити, какав ће се карактер развити у њега, као шго тај утицај видимо н код читавнх народа. 9) Социјална ередина, у којој се човек родн и у којој одрасте. Овде је најважипји иородични живот до доба зрелости. Тако п. пр. познато је, какав се карактер развија обично у оне деце, која остану без матере, а под угицајем зде маћије, која има и своје деце ; и како се карактер развпја у добром друштву, а како у рђавом друнггву, у шкоди ц ван школе. Баш сада жале се роднтељи н учитељи највише на рђаво друштво, у које одлазе деца и учеиици, те се тамо кваре. 10) Васиитавање у младости. Да васпнтавање утиче па развпјање карактера, о том не може бити сумње. Од васпитавања (које траје од рођења па до доба зрелости) зависи нонајвише то, хоће лп човек бити у раду темељит и дубок илн новршан и плитак, вредап или лен, поштен или непоштен. Обично је најгори карактер у оних људи, који су тек ушли у неке науке или вештпне, а нису их савдадади, а при том нису паследиди јаких моралних диспозиција и не живе у таквом друштву, које би их усавршило. Тако се лако развију шардатански ндилетаискп карактери, који пи у чем немају довољпо темељитости и сталности, те за то често мењају правце и нослове, и уображавају себн, да су за свашта способни. Онн иду највише за опим, што се пајбоље „рентира". — Још можемо опазити и извесну разлику у научпом, уметничком и техничком раду између оних људи, којп су систематски шкодовани, и оннх, који су самоуци. 93