Prosvetni glasnik

734

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи

научитц да ради све нослове у друштиу, али он I X мора иознавати. Оно, дакле, што не може научити сам да ради, оп иде те посматра како се ради ; јер ни један корисан посао у друштвеиом животу њему не сме бити ненознат. И после, он треба да иознаразличне радове и занпте веК и с тога, што &е на тај начин најбоље и саму ариродуиојединихиредмета уиознати. С тога учитељ њега води у све могуИне радионице, те тамо са свим очигледпо посматрају како се који иосао ради, и како се поједипи иредмети из ирироде ирерађују и удешавају за разноврсне потребе човекове. Тако, опи иду те гледа-ју како се металне руде топе и како се из њих метали ваде, како се гвожђе топи и како се од њега топови лију и многи други предмети за човекову нотребу. Они после иду и у ковачпице, да гледају како се гвожђе кује, и тако они својим очима виде све промене и прерађивање гвожђа, од гвоздене руде на до готовога тона, српа, секире , мотике и т. д. Књига их тако не би могла никад поучити, као што их поучава ово иосматрање. Други иут су ишли у радионице где се огдедала праве, или где се часовнпци нраве; па онда и у радионице, где се вуна и памук прера1)ују, где се преде, тка, где се праве свајаке материје за одело, па и штампару, дагледају како се књиге „праве". Норед тога они иду и у бојаџинице, да посматрају, како се боје справљају и како су разне материје боје, као и у радионице, где се стакло нрави. Међу биљкама, које Гаргантуа треба да зиа, многе су лековите, а од многих се праве различне потребе, те имају великог индустријског зпачаја. Друге опет служе као зачин за јело. Али све те биљке Гаргантуа не може да нађе у нољу, јер пе расту у његовој околини ; многе се доносе из далеких троиских предела, па се тек у његовој домовини нрерађују. Да нак, Гаргантуа само из књиге научи ове биљке, нпје^могућне, и такво знање не би имало баш никакве вредности; то би бнле голе и шунље речи без стварних представа. За то учитељ Гаргантуа води код бакала, те посматрају разне илодове, корење, лишКе, кору и цвет од разног биља, које се уживоту употребљује било као зачин пли иначе, а које се из других земаља доноси. Сем тога они пду и у аиотеку те иосматрају разно лековито биље и гледају

како се лскови ираве од тога биља. Лековито и за индустрију важно биље, које се у њиховој околини налази, оии сами збирају; а иду и у оиа места радпонице, где се оно прерађује, н. пр. у радионице где се од лана конопље прави илатно, где се дакле то преде тка и т. д. На овај начин, и само овим цутем стечено ботаннчко знање, имаће за Гаргантуу важности; јер из саме књиге он никад неће моћн да позна биљке, па ма колико да зна о њима говорити. Управо ако бн он учпо те бнљке вз књиге, а не би их посматрао, опда бн он научио само да говори о њима, а не да их иознаје. То би исто бпло и са изучавањем минералогије као и свију осталих природнпх наука, ако бп се он ограничио на књнгу. Књига је Гаргантуи за изучавање ирнроде само помоћница која му доиуњује оно знање о нриродним иредметима, којеје он стекао самосталним посматрањем истинских цредмета у природи, и после му помаже да он то не би заборавио, или ако бн нешто и заборавио, он ће књигу отворити, у њој наћи ону ствар, коју је раније знао. Поред тога, учитељ води Гаргантуу и на свечаности, било школске илн црквене, на беседе, забаве и на све друге скупове. Кад је вашар у њиховој околини илн у месгу где они живе, онда оии н тамо нду, и посматрају разноврсне предмете, као и животиње, које се на вашару вунују и продају; гледају како се куици и нродавцн иогађају, како они вашарски комепдијаши вичу и своју вештнпу људима показују; посматрају људе и њихову ношњу, иду и у шатре, где се пије и једе, и пажљиво све разгледају н проучавају. што год се на једном вашару може видети. За што они то чпне, лако је ногодити. На вашар долазе људи из свију места у околини, на и многи из далеких предела. Ту се доносе на пролају разноврсни производи скоро из целе земље, и то како неизрађени тако и у прерађеном стању; ту има и појединих зататлија који свој посао и на вашару раде, и због тога је вашар врло згодна прилика, да се све то види и посматра. На вашару они ироучавају како људски живот, тако и саму ирироду. Да би нгго боље упозпали и људе н прлроду, они путују свакога месеца по једап пут. На то путовање употребе обично ио један