Prosvetni glasnik

О Н А Р О

д н о с т и

761

која је јемство за коначно измирење, на чему по могућству ваља да раде сви, који су добру ради. За то Бога моли и наша православна дрква: „о добром етању св. божјих цркава п да се све сједине". Ако ли би ко мислио да се тако јакосне нротивности, које вековима раздвајаху народе, не могу измирити моћу духа, то јест науком; тај нека размисли, колико је противности, што на први поглед изгледаху да се не могу еложити, у науци и животу решено, и коликоје разлика нестало, које пре векова причињаваху расцеп. Али пре свега ваља иаставник, речју и нримером, своје питомце да подстиче на истиниту хришћанску љубав. на искрену, ираву трпљивост и поштовање иновераца, које се врло добро слаже са топлом и одлучном оданошћу ка својој вери, шта више подобно је, да друге за њу придобије. ,А сад да бацимо летимичан поглед на историју старе словенеке цркве. Срби дођоше на трачко-илиреко полуострво, као што је иознато, 636, где затекоше народ, који се сам зваше Оловенима. Нпј јужније насеобине срнске беху у Маћедонијн, а најсеверније у Срему, тамишкој Бановини ,(Банату) и Бачкој, где их ваља сматрати као староседеоце према Мађарима, који дођоше у словенску Панонију, и Угарску у опште, на 260 година после Срба, на крају 9 века, п живљаху у њој полуномадски (лети нод шаторима) још 2 века. Свој југ и север Срби насељаваху и доцније, онај особито под Немањићима, а овај све већма после боја на Еосову. Срби се делимице сташе покрштавати 637, то јест одмах друге године по доласку, а сви пређоше у хришћанство 858^ дакле пре словенских аноетола, а самосталну и самовласну ерпску цркву основа и утврДи ев. Сава 1222. Прво српеко краљевство појави се 1010, али тек 1169 Немања уједини српска племена и удари темељ српској народној држави. Политичк а миса0 ^ еше ' Е0 Ј°Ј ста Ра сл °ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

венска књижевност има да захвали што је ностала. Политичкој независности велико-моравеке државе ваљало је норавнати пут црквеном одвојеношћу, а ову опет утврдити слозенским црквеним језиком. „Потнуној независности од источно -франачкога царства, за којом је моравски киез Раетиелав свом снагом тежио, нпје годило, да ее владика Пасавски, веран слуга Лудовика немачког, нризнаје за црквеног поглавара земаљског". (Е. Бшпт1ег). Словенски апостоли, полазећи 863 у Моравеку, нонесоше еобом из Солуна моћи св. Клименте* и св. Димитрија, те првима дариваше цркву Велеградску у Моравској, а другима цркву Сремску. Они основаше у Срему манастир св. Димитрија. Од те цркве Митровице доби град Митровица евоје име: Колико еу први учитељи еловенски поштовали св. Димитрија види се по томе, што је св. Метод, довршив 884 нревод св. писма и свих литургијских књига с грчкога на словенски, с помоћу својих савладика и осталога клира, пзабрао празник ев. Димитрија, да на тај дан баш свечано захвали Богу, што је велико дело иепало за руком. Није ми намера, да говорим овде о великим доброчинствима, која словенски апостоли учинише словенству тиме, што му дадоше ■хртиЛанску и/росвету, једна словџ, и један књижевпи језнк ,ц што тако поднгнуту зграду хришћанске културе предузеше да утврде за сва времена чудееном и правом аноетолеком организацијом словенске народне цркве.( Ј ) У оно време у источној цркви поглавице самовласних, то јест еамоеталних облаених цркава зваху се архиехсискоии. Под њиховом руком стајаху митронолити, као лод овпма владике. И св. Метод беше таки архиепискон, као п доцније наш св. Сава. Метод као поглавар словенске цркве, која се под њим ширила од јадранског и црног на еве до бал(*) Цсла ова партија „о словенској народној црквн» израђена је по д-ру А. И. Живном, Аш ГевИа^е Нез ћеШ§еп БЈтИпј. ЛУ1еп 18 86. 97