Prosvetni glasnik

О Н А Р О

Д II О С Т II

кљижевност за децу, иа и нриповетка, могу се мерити са Сличним ироизводима осталих Словена. Гдекоје науке одскочише, а и на свима пољима науке и уметности засадисмо ио мало. Па смо и количином производа нанредовали. Још пре 50 година излазило је у Срба и Хрвата годишње свега по 20 — 30 књига, а сад их излази до 1000; само немамо праве критике, која би све то одењивала. — Алн не само на светле, већ и на тамне стране нашег народног карактера ваља наставник омладини да обрати пажњу, па и за то му историја књижевности даје згодну прилику. Он омладину не може боље опоменути да се чува од црте у нашем карактеру, ио којој туђе радо прецењујемо а своје потискујемо, него кад јој живо опише и иримерима потврди, докле нам је језик и књижевност одвело ропско подражавање иностраноме, за време пређашњега и у првој половини овога века. Што рекох, нека је доста, да се види, како ваљани наставник с иомоћу књижевности може да ради на буђењу народног осећања у омладине. Разуме се, да ће начин рада, према школи, бити различан, друкчији у основној школи а друкчији у средњој. Тако на пр. у основној школи, српска читанка, која би била састављена с ногледом на поменуте смерове, и кад би народна страна била у њој како ваља наглашена, била би врло ваљано средство за унапређење српског начина мишљења. За гајење народности по готову није мање важна ни сраска историја, кад је како ваља удешена. Ту има наставник подесну прилику да на развитку од нелуних 13 векова, доведе омладину до јасне свести о светско-историјском задатку српскога народа и јужних Словена у опште, да је светлим угледима распали ка добру, да је подстакне на подражавање, а тако исто да је рђавим, одвратним примерима застраши ода зла. Историја с таком садржином, која се нас тако и;з близа тиче, кад се достојно унотреби, она

је моћ што неизмерно утиче на сву моралну битност, нарочито на родољубиви начин мишљења, и то на начин племените врсте, не ради с.тољашњих материјалних, већ ради узвишених потреба, које су припадак народа као што је наш. 0 најприличнијој употреби историјске наставе у тој намери, која ће наравно бити различна, према школи, опширнија и дубља у средњим школама, него у основној, напоменућу ово. Најнре ваља уважити круине чињенице, велике догађаје, шта значе у онштој историји по својој величини и важности, као и људе који у њима излазе делотворно, ваља их топло и одушевљено онисати и омладини истаћи као угледе за подражавање. Мени се чини, да не раде добро они, који свуда истичу само тамне партије и сенке у животу нашега народа, па их узимају за предмет оштре критике и цепидлачења, а за то Србин, на жалост, кад се тиче народних ствари, има доста наклоности. На против, у омладини ваља распалити дивљење, јер то је својство врло важно за њу. „Ко хоће у омладини да одржи праву срдачну топлоту љубави, подобност да скромно и с дубоким ноштовањем признаје оно што је велико, и да се уз њега подиже, тај ваља таке начине мишљења, и према великим људима, да сади и гаји. Не знам како се може у омладину засадити љубав к отаџбини и пароду друкчије, него кад јој се велики људи, које је наш народ извео, ставе за предмет високога поштовања. Веровна моралност и љубав к отаџбини, то су једини необориви носиоци карактера; а да се за њих омладина задобије, то је један од најважнијих, али и најтежих задатака васиитања." (Министар Стајн). А сад да видимо, које су сјајне нартије у политичком животу нашега народа, шго могу омладину да напуне понајпре дивљењем према својим старима и поштовањем према своме народу ? Сјајан је нрво улазак нашега народа у исторпју, она вековна борба са источно-римским или грчким византијским