Prosvetni glasnik

814

ИСТОРИЈА СВЕТА

ИСТОРИЈА ОВЕТА СРБДНзИ ВЕК - ВРЕМЕ СЕОБЕ II. С^ЛОВЕИСЈ^Е ЗЕМЛБЕ 4. Чешка и Моравска (376 — 751) (Наставак)

Праобитни становници Чешке и Моравске. Њихна историја. — Чешка и Морвска п по геограФСкон и по историском значају чапе цедппу, ма да их иланине раздвајају. Оне су на водомеђама Бадтичког, Немачког и Црног мора, и на гранпци између сдовенског и пемачког света. Чешку на североистоку одвајају одШденијеКрконоше, аМоравску Судетп ; између њих су ; Моравске горе са својпм одељцима што деде воду јевропсдим морима ; на северо-заиаду су Чешке горе, па астоку Моравске Мади Еарпати ; на западу Чешке надази се Шумава, као међа између ње и Баварске ; на југу и Чешкој и Моравској Дунаво је природна граница са Аустријом. Првобитни становници ових пданинских крајева беху северна пдемена урало-финске породице, која су некада становада по већини Јевропе. Она живљаху у доба каменога развитка, кад оруђе и оружје беше прављеио искључпво од камена, као што сведоче ископавања. Нису могла да опстану у Чешкој ц у Моравској због наваде аријских пдемена која су најпре са запада, а посде п са других страна отпочеда да их притешњују. Келтички Боји беху нрви од ових дошљака, по којима се Чешка прозва Бојохемом пли земљом Боја. Они су у почетку ЈУ-ог века пр. Хр. (око 888) погади из данашње Француске а тадашње Гадије и паиадв на Чешку, док су други њихови сународници црешли Адпеи пустошиди Итадију. Поставши господари новога земљишта, Боји су очувади свој ратоборни начин зкивота; а умели су н поља да обрађују, стоку да негују, да живе као трговцц и занатдије, и многи међу њнма беху познати са напредном књнжевношћу и образованошћу старе Грчке. Живећи сталпо, земљу дељаху на самосталне крајине,

којпма управљаху изборне поглавице из вдастединског стадежа; јер се народ раздиковаше на племиће и просте. Погдавица земаљски такође је избиран најпре на годину, посде се избор ограничи на поједине вдададачке породице. Чувари знања и науке и судије народу беху свештеннци, друиди. Они су могли непосдушне да оддуче од народних светковина. Боји су ратовади са Берманцима и Римљанима. Они су устукнули Кимвре 115 прХр. и нагонили их на границе римске. Еад су Римљани у време Јулија Цезара отпочедн осваЈатц Галију, Боји посдаше браћи Хелветима воЈСку у иомоћ (58. пр. Хр.), но ЈудиЈе Дезар нокорн Хедвате и Боји морадоше се нредати под усдовом да се настане у Галији, својој староЈ иостојбини. Посде су Боји ратовади са Беребистом, дачким краљем (48 нр. Хр.), којц беше рашприо своју државу до Гатранских гора, напао на земљу њихову, разбио им војску и заузео предеде у данашњој АустрнЈи. Од тога тренутка Боји се не опоравише. Још црњу судбпну иретрпеди су Боји од Маркомана и Квада, немачких ндемена У ирвом веку пре Христа живљаху они на Одри одакде помагаху Ариовисту нротив Јудија Цезара. Еад Је Беребнста разбио Боје, Маркомани и Евадн настаннше се у данашњој МацарскоЈ, одатде нападоше на Чешку и Марободу, њихном погдавици, нође за руком да Је освоји, и престоницу БоЈа Бубијену да назове Маробудом, по свом цмену. Тако се настанише Маркомани у Чешкој, а Квадц у Моравској. Ови нови завоЈевачи беху сурови ц ратоборни, као и сва пдемена немачка. Дедиди су се на господаре и робове и само први биди потпуно сдободни; други