Prosvetni glasnik

104*

ИСТОРИЈА СВЕТА

815

су раднли са женама својих господара домаће и тежачке послове. Сдободни су ратотовали и војску им чињаху осдобођена сиромасн, или робови. Ко се од слободних одликовао на бојном иољу, постајао је војсковођа или краљ. Маркомани и Евади често су мењали боравишта и обично се насгањивали поред извора, потока и шума, да би могли ловити. Зими се одеваху кожом дивљих зверова или оплетеном ликом. Хранили су се месом, а јели и дивљач удављену ногама или рукама. Често су и људе боговима нриносили. Године 9. пр. Хр. Херуски војсковођа Армин (Херман) иозва ђерманска илемена у борбу иротив Римљана, разба рпмске легијоне под војсковођом Варом у тевтобуршкој шуми и Варову главу посла Марободу, као знак да ће тако посгупати са римским пријатељима; јер Маробод беше васпитаник римски и у добрим односима са Рпмљанима. Маробод посла Варову главу у Рим. Можда то. а много више слава Арминове победе би узрок, што поједина немачка племена која са Маркоманима беху у савезу и признаваху Марободово старешпнство, отиочеше одустајати од њега и пристајати уз Армина. Најпосле плану рат између њих (17. по Хр.) Кад Маробода остави војска, потражи он помоћи у Рнмљана. Тиверије радујући се завади немачких племена, оклевао је да га задовољи. Најпосле носла сина Друза, али не да мири завађе стране, но да још више изазове на рат и освету. Ускоро по Друзову доласку на Чешку ненадао пападне прогоњени кнез Катвалд, кога је Друз тајно помагао. Маробод надбијен побеже уИталију, сенат му рпмски одреди за становање Равену где је и умр'о. Од тога доба Маркомани и Квади под римском заштитом имађаху час своје домаће, час туђинске господаре, али не доспеше више до прве висине. Око половине другог веке по Хр. отпочеше словенска племена са Одра и Висле потискивати немачка, а ова опет у целом Подунављу наиадати па римске границе. Ти ратовп нознати су као Маркоманске војне, и ако маркомани бехутек део нанадача. Ресултат тих дугих и страшних борба сврши се смрћу Марка Аврелија и римским откупом. И после тога Маркомани и Квадп нападаху на римске пределе, докле Хуна томе

не учинише крај. Они су полазећи у Галију прошли кроз њихне земље, многе уништили, друго собом повукли, а словенским племенима оставили да остатак униште.

Долазак Чеха и Мораваца у нову постојбину. Основне државе. — За време поплаве и после кад је иронала Хунска држава, словенска племена Чеси, и Моравци, пођоше из Беле Србије, старе закарпатске постојбине, пређоше три реке, како вели Чешко предање, и настанише се, сузбијајући старе становнике у Чешкој и Моравској. Они беху и онда, као и данас што су, тако између себе сродни, да их можемо сматрати као две гране једне народности, тим ире што су њихне земље тесно везане једном историском судбином. По словенском обичају, Чеси и Моравци беху иодељени на много мањих племена 1 ), којима можемо да додамо и татранске Словаке, што су некада заједно с њима чинилн народну и државу цедину. Свако од ових нлемена живело је независно под своЈимжупанима, због тога и пису могла дасе одупру страначкој навали. Докле Тириншка не потпада под Франке, задавала је Чесима доста невоља. Франци беху у прво доба мирни суседи, а то беше срећа за Чехе, јер у то време (588) Авари покорише већину словенских племепа у Нод} нављу, па најзад иримораше Чехе и Моравце да признају њихно старешинство. Тога незгодног стања ослободио је словенскп свет кнез Само, пореклом батавски Словенин. Само је отночео борбу са Аварима 622. ратовао докле није од њих ослободио Сдовене и раширио своју државу преко данашњих и угарскнх и немачких земаља, по Подунављу, Полабљу и око Одра , у којима пределима живљаху словенска нлемена која га нризнаше за свога владаоца. Само је ратовао и са Франачким краљем Дагобертом (630) који беше повео, осем Франака, Л.онгобарде и Алемане; а у Самовој војсци поред У Чешкој беху : Чесн, Хрвати, Лучани, Дуљеби и др. Чешко племе беше понајјаче, те ое по њему и осгала назваше Чесим а и земља Чешком- По народном предању Чехе је довео у Чешку вођа Чех, по чијој се заповестп опи ту настанише и земљу његовим именом назваше. — Моравци су опет били смеса од Дуљеба, Леха, Хрвата и Чеха.