Prosvetni glasnik

904

ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ

рића, а при прикупљан.Ј г материјала — екскурсије, које сам чинио као нратилац г. Јована Жујовића, нроФ. геодогије на Великој школи. Брег и брдо. Најмање узвишице или најмање делове орограФијске, брежуљак или хум (хумац, Иувик) и брег само наука тачно издваја и они су у геограФији детерминисани. Разликију се по висини, јер брежуљак или хум не прелази или прелази мало висину од 65 ш ., а „брегови или брда" високи су од 200 — 500 ш . Таквих детаља има у науци; у народу их не разликују, али је од интереса да код нас одвајају брдо од брега. Не разликују се висином, јер оба могу бити једнако високи, али је брдо шире, плећатије и дуже. Увек се инстинктивно одвајају та два нојма. У планинским крајевима, свако село има своје брдо по којем еу размештене куће сеоске и никад се за њега неће рећи да је брег. Тако чумићко Брдо, Онленац над Тоиолом, ваљевска брда: Оловац, Врховине итд. Топчидерско Брдо нази ају увек брдима. Градац подрински, облика главичастог, не зову никад брдом, већ брегом. Тако и Еик бадањски. И Црногорци за своје „седморо Брдах", не кажу никад да су брегови, а у V књ. народних песама помињу се брда као широка ипространа: „и широка Брда иријеђоше", „и петије Брда широкије". Помињу се даље: „Брдо крстачко", „Брдо корјенићко", по којима су и села размештена. Г. Јов. Мишковић у „тоиограшском речнику јагодинског округа", 1 ) наводећи Брда и Брегове, који су особна имена, те за то одговарају народном схватању тих појмова, одређује им и простор, на је од интереса, да је велика већина Брда шира и већа по пространству бар два иут од Брегова. Према томе могли бисмо их овако разликовати: брдо је гломазније, огромније и

') 1'ласник ученог друшгва, књ. 61.

тешње везано са околним масивом, брег је мањи по прсстранству и више или мање осамљен; ј код брда су две стране, које се стичу у I грбину нодуже пружену, код брега нема грбине, а падине ее при врху сужавају или ода свуд иодједнако или на разне начине неправилно, те му дају различан изглед ; код брда може бити и више испунчења на грбини, — врхова, код брега само један. Делови брда и бјзега. — Значење подине и падина познато је. Горњи део, где се падине састају, зове се код брда грбина, код брега врх. Део од врха или грбине па до надине, ако је положитији, каже се страна или подина, а ако ј е врлетан и стрменит или ако се окомице спушта: врла страна, литица. Обронак, који је код нас унотребљен као термин за врлетне стране брега, не чује се у том значењу. Међу тим врла страна и литица свуда се чују, п онде где је врлетност јаче развијена, служе и као особна имена. Тако у Белој Цркви (Подриње), падину брега на левој обали Басташице зову и Врлом страном и Л-Итицом. Колика је успртост и стрменитост види се по томе што се ту стене осипају и суљају, те граде местимице тоцаљке, точила, илазајице. Као особна имена ова се два термина чују и у Вотњаку (Подриње), Бачевцима (ужички округ) итд. Вову још и стрмен, врлет, врљак (пиротски окр.), али ти те^ мини као да не означавају страну брега, него у опште врлетно место. А ако туда води сеоски пут зову га стрмац, стрменик (Постење, Козјак). Облици брда и брега. — Варијације у облику брда и брегова врло су разноврсне и зависе од многих, делимице и непознатих узрока. На облик утичу : геологијски састав земљишта, висина, до које се оно уздиже, јер се тиме мења силина и правац атмосФерилија, и већи или мањи нагиб слојева према хоризонту. Ово су пасивци елементи, који одређују правац и јачину активних, и служе само као подлога на којој се