Prosvetni glasnik

П {■ О С В 8 Т Н Е I. К .1 !•: III И К

теља и учигељица у пооледње време обратиди министарству с пресгавком, да се основкој школи да араво надзиравати, -регулисати и утицати иа домаКе васиитање. Тражи се, да булу кагкњени родитељи, који рђаво. васпитавају своју децу, те да поред обаиезне наставе буде и обавезно васиитање — Ствар врло потребна, али готово немогућна ! (Удате учитељице). о овом питању води се много разговора у последње време. Ових дана је оно претресано у доњо-аустријском сабору. Посланик Хелблинг поднео је предлог, да се удате учитељице не трпе у служби, и да се удаја сматра као оставка на звање учитељице. Поводом тога предлога поднео је Др. Лусткандл, као известилац одбора, извештај из кога саопштавамо ово : «Мншљења школских надзорника у овом питању још ннсу одређена. Поред разлике у мшнљењима код појединих, има и доста падзорника, који изјављују, да још немају довољно искуства за деФинитивну одлуку. Ако ће се говорити у опште, онда се може изнети и питашс: зар неће баш удата учитељица, баш мати, имати више утицаја на учбнике, особито на девојчпце? У послу школском, више него ма у ком другом, преди сама личност носленика, и спрам тога овде се најмање смеју посленици разликовати по неким ошптим категоријама А кад се пита о личним способностима, онда се моЈке наћи да многе удате учитељице раде у школи с већим успехом него многи учитељи". Иза тога известилац износи да сами учитељи не могу по џиирити сву потребу, да су се учигељице у опште показале добре у школском послу, и да спрам гога нема разлога осуђивати их на целибат, и на основу тих разлога завршује, да (| саборски одбор не сматра ово питање за сазрело, да би могао, по иредлогу Хелблннга поднети закоиски предлог за отказивање учитељске службе удатим учитеЉицама".

(Више народне школе у Данској) „Више сељачке школе" зваху се раније ови Занимљиви иросветни заводи, који се од 1840. развише самостално из духа народнога. Плод је био већ сазрео, кад га држава поче узимати под своју заштигу. Већина ученика и ученица и сад су са села, а у добу од 17 до 30 година. У овим се школама учи поглавито домаћа новесница и језик. Али се ту не учи из књига, нити се ученицима задају нарочите лекције. Испитивање се чиии у облику разговора, а правих школских

37

испита нема никако. 0 пријамном испиту или испигу на крају године нема ни разговора. Настава се врши слободним предавањима стручиих и спремних учитеља. Иико не приморава ученике, да слушају та предавања. Учитељ цени вредност свога предавања по броју слушалаца, и његов је задатак да учеиике одржи својим властитим утицајем. Кад сељачки дечаци и девојчице нзиђу из основне школе, и кад после тога изуче у родитељској кућп практичне радове, зажеле они сами походити преко зиме или преко лета вишу народну школу. Њима су старији пријатељи и пријатељице причали о живогу у вишој иародној школи, из које су изашли као образоваиији и бољи људи. И родитељи су можда већ били у тој школи, па су ради да им и деца тамо оду. Похођење те .школе најбоље препоручује за одликовања при општинским нзборима или другим почасним службама. Од новембра до априла траје обично ова школа З а младиће, а од маја до августа за девојке. Неке школе имају само мушке., друге само женске слушаоце, а пеке. су почеле примати и једне и друге, и с добрим успехом. У сваком случају, време учења је врло кратко, и ие досгиже да бп у довољној мери могло раширити и ојачаги знкње стечено у основној школи. Али то овим школама и није циљ. Они се баш тиме и разликују од продужних школа које развијају даље оио што је свршено у основној школи. Више народне школе јесу школе за одрасле. Оне претпостављају, да њихови слушаоци већ имају искуства из живота и дух већ толико развнјен, да може с успехом примити наставу. Главни циљ випшх народних школа јесге : да у омладине и цодстакну и развију жељу за већим знањем, да јој омиле науку, коју ће после и гражити и умети наћи сами, или походећи више школе или учећи самоучки. Кад ови учепици после свршеног зимњег или легњег течаја изађу из више пародие школе, «они знају да ништа не знају", а то зиачи, опи су дошли до почетка свакога знања. Поред тога разуме се, да и поједина практична знања могу учепици прибавити за иеколико месеци, и то, осим повеснице и језика, још у рачуну, писању и т. д. Изостављени су страни језнци и вера. Кад је држава нре 30 година почела помагати ове гаколе, износила је помоћ на њих једва 1000 0 крона (1 крона= I дин. 3 5 пр. д.). Године 1860 износила је та помоћ два пута толико, а последњих годииа 4 0 до 5 0000 крона. Осим тога и држава