Prosvetni glasnik

ПРИЛОГ ХИГИЈЕНИ

СВОСКИХ ШКОЛА

371

инструктивним надзором. Сем овога, користи су сталнога иадзора и у другоме погледу неописане. Њиме је осигурана воатрола над учитељима, те их више неће бити нерадника, или неноштених и несавесних, да с једне стране измишљају разне ,, подвале"' надзорницима и очи им замазују, а с друге стране умно сакате децу својим варљивим радом. Постављени стални надзорник за извесан крај, имао би нодносити сваке године своме министру извештај годишњега прегледа ио свима школама и кондуитну листу учитеља. Према потреби, он ће неке школе ређе а неке чешће походити. Наставницима, које је надзорник оценио лоше, одређује министар комисију, која би имала да оцени: је ли наставник способан да и даље остане учитељ или не. Ова комисија састојала би се из: једнога проФесора оближње гимназије , једнога учитеља из околине и још једног интелигентног лица. Ако ова комисија нађе, да наставник није за учитеља, министар га одма отпушта из службе, а ако нађе да би могао и даље радити у школи, онд се задржава као учитељ, али ако би још

једном био оцењен лоше, отпушта се из службе без комисије. Сталан надзорник требао би да стоји у рангу нроФесора средњих школа, са свима правима и илатом његовом по периодским п&вишицама и са још неким месечним додатком на путовање. У прво време за ова места могли би се постављати људи према нахођењу господина министра а доцније само они, који су свршили и нашу учитељску школу и иедагогијум на страни. С тога би требало, да господин министар још ове године избере неколико питомаца, или од свршених ђака учитељске школе, или од одличних учитеља, који би на страни имали свршити педагошки институт ради те цељи. За неколико година, на овај начин, имали би сталне надзорнике, који би поверени посао на, највеће задовољство вршили. Ето, то је, господине министре, моје скромно мишљење о нашим народним школама, какве су и какве би требало да буду. Истина, да ово кратко излагање има и својих непотпуности, али свакојако имаће ма и искре кориснога.

ПРИЛОГ ХИГ0ЈЕНИ СЕОСКИХ Д1К0ЛА

У нас је већ много говорено и писано о организацији и реорганизацији основне школе, и о наставном нлану и методу у њојзи; издавано је за те школе учебника од сваке руке. добрих и рђавих, потребних и непотребних ; нагомидано је расписа о администрацији и дисциплнни толико, Да је човеку мучио кроза све распознати закоп — и то све, разуме се, учињено је у корист наше школске младежи, и у жељи да настава буде што тачнија и

боља. Али што је читавом овоме раду недостајало, то је нажња, да ли младеж у основним школама иашим и у физичком ногледу уснева како ваља; да ли се њојзи нодесним мерама развија снага, која треба да понесе душевне напоре у школи; да ли се какогод та снага не крњи нашим недовољним иознавањем дечије нрироде, или нехатом нашим нрема захтевима те природе. Нама још ни на ум није пало, да мером у руци контролишемо телесно развиће 47*